Posledice emocionalnog zapostavljanja: Roditelji koji žele najbolje mogu stvoriti osećaj praznine kod dece

Emocionalno zapostavljanje u detinjstvu ne izgleda uvek onako kako ga zamišljamo. Ne mora da podrazumeva hladne, grube ili odsutne roditelje. Naprotiv – često dolazi iz domova koji su spolja delovali stabilno, funkcionalno i brižno.

To su porodice u kojima se išlo na more, slavili rođendani, radili domaći zadaci i dolazilo na svaki roditeljski sastanak. Roditelji su vodili računa o obavezama, zdravlju, školi i vannastavnim aktivnostima. Deca su imala sve što im je „potrebno“.

Preporučujemo

Pa ipak, mnogi koji su odrasli u takvom okruženju danas ne umeju da objasne zašto ih prati osećaj praznine, nepovezanosti ili unutrašnje zbunjenosti.

Kada roditelj želi najbolje, ali ne ume da pruži ono najvažnije

Postoji tip roditelja koji se u psihologiji često opisuje kao dobronameran, ali emocionalno nedostupan. To su majke i očevi koji su svoju decu voleli, brinuli o njima i želeli im dobro – ali nisu umeli da prepoznaju, potvrde ili razumeju njihova osećanja.

Razlog je jednostavan: Ni sami to nisu naučili.Roditelji koji su i sami odrastali u sredinama u kojima se o emocijama nije govorilo, u kojima su osećanja bila potiskivana ili ignorisana, često nesvesno prenose isti obrazac na svoju decu. Ne zato što ne mare – već zato što ne znaju drugačije.

Tako nastaje tihi, generacijski ciklus u kojem se emocije ne negiraju otvoreno, ali se nikada ni ne prepoznaju kao nešto važno.

Kako izgleda odrastanje bez emocionalne potvrde?

Deca koja odrastaju uz roditelje koji ne obraćaju pažnju na njihova unutrašnja stanja ne uče:

• da prepoznaju šta osećaju
• da imenuju svoje emocije
• da ih izraze na zdrav način
• da razumeju zašto su njihove reakcije takve kakve jesu

Vremenom, mogu naučiti da potiskuju tugu, umanjuju bes ili ignorišu sopstvene potrebe. Kao odrasli, često funkcionišu „normalno“ - rade, imaju porodicu, prijatelje, ali iznutra osećaju da im nešto nedostaje, iako ne umeju da kažu šta.

Tri česta oblika emocionalne nedostupnosti

Roditelj koji je stalno preopterećen

Ovaj roditelj želi da bude prisutan, ali ga svakodnevni stres, posao ili zdravstveni problemi iscrpljuju do te mere da nema kapaciteta da se bavi detetovim emocijama. Fokus ostaje na praktičnim stvarima - hrani, školi, obavezama - dok unutrašnji svet deteta prolazi neprimećeno.

Roditelj koji je fizički tu, ali emotivno distanciran

Takav roditelj je uključen u svakodnevni život deteta - dolazi na utakmice, pomaže oko zadataka, provodi vreme kod kuće, ali ne ulazi u razgovore o osećanjima, ne pita kako se dete zaista oseća i ne reaguje na njegove emocionalne potrebe.

Roditelj fokusiran na uspeh

U želji da dete napreduje i ostvari svoj potencijal, ovaj roditelj ulaže mnogo u obrazovanje, hobije i postignuća. Međutim, u toj usmerenosti na rezultate lako se izgubi iz vida ono što dete proživljava iznutra.

Zašto posledice često ostaju nevidljive?

Kada se kao odrasli osvrnemo na detinjstvo, možemo se setiti svega što smo dobili - sigurnosti, podrške, prilika. Ono što je izostalo teže je uočiti, jer se ne pamti kao konkretan događaj, već kao tišina tamo gde je trebalo da postoji razumevanje.

Zato mnogi ljudi koji su odrasli uz dobronamerne, ali emocionalno nedostupne roditelje imaju osećaj da su „bez razloga“ nezadovoljni ili preosetljivi. Umesto da prepoznaju obrazac, često krivicu usmeravaju ka sebi.

Znaci koji se mogu javiti u odraslom dobu

• teško razumete sopstvene emocije
• imate utisak da vas roditelji ne poznaju onakve kakvi ste danas
• boravak s njima deluje površno ili formalno
• znate da vas vole, ali to ne osećate uvek
• zbunjeni ste sopstvenim reakcijama u odnosu na njih

Da li se obrazac može promeniti?

Iako su ovakvi obrasci duboko ukorenjeni, moguće ih je prepoznati i menjati. Prvi korak je razumevanje - uočavanje da emocionalna podrška ne podrazumeva samo brigu o detetovim obavezama, već i interesovanje za njegov unutrašnji svet.

Promena počinje onog trenutka kada emocije – sopstvene i dečje – prestanu da budu nešto što se podrazumevano potiskuje ili zanemaruje.

Tada se prekida ciklus koji se često prenosio generacijama – tiho i nenamerno.

(Ona.rs)