Ako ste ikada izgovorili "obrao je zelen bostan" - trebalo bi da znate ovo

Postojerečenice koje izgovaramo gotovo mehanički, bez razmišljanja. Kada neko neočekivano dobije nasledstvo, posao iz snova ili „ubode” dobru priliku, kažemo: „Upala mu sekira u med”. A kada neko napravi pogrešan potez, upropasti šansu ili donese ishitrenu odluku - odmah čujemo: „Obrao je zelen bostan”.

Ove dve народне изреке nisu samo slikovite metafore. One su zapravo sažete životne lekcije stare vekovima. U njima su sadržani i sreća i opomena, i bogatstvo i propast. Srpski jezik, kao i narod koji ga je stvarao, umeo je da čitavu filozofiju života „spakuje” u jednu rečenicu.

Preporučujemo

A kako su one nastale?

„Upala mu sekira u med” - trenutak kada sreća dolazi iz šume

Vratimo se nekoliko vekova unazad, u vreme kada nije bilo ni rafinisanog šećera, ni supermarketa, ni organizovanog pčelarstva.

Stari Sloveni sekli su drva duboko u šumama - za ogrev, za gradnju, za opstanak. Šume su bile izvor života, ali i neizvesnosti. A onda bi se desilo nešto neverovatno.

Drvoseča zamahne sekirom. Oštrica probije šuplje deblo. Umesto suvog drveta - unutra gusta, zlatna masa.

Med.

U vreme kada je med bio jedini prirodni zaslađivač i dragoceni konzervans, pronalazak šumskog roja značio je pravo malo bogatstvo. Med nije bio svakodnevnica. Bio je luksuz. Bio je energija, lek, roba za razmenu, vosak za sveće.

Zato je trenutak kada „sekira upadne u med” značio - neočekivani dobitak bez dodatnog truda.

Danas tu izreku koristimo kada neko, uz minimalan napor, dobije maksimalnu nagradu. Dobitak na lutriji. Posao preko veze. Udaja ili ženidba „u dobro”. Nasledstvo od tetke iz Amerike.

U suštini, to je balkanska verzija „binga”.

Med pre košnica - vreme kada je sreća zavisila od slučajnosti

Pre razvoja modernog pčelarstva, pčele su same birale svoja staništa - šupljine starih stabala, skrovite delove šume, daleko od ljudi i medveda.

Ko bi pronašao takvo gnezdo, imao je prednost nad drugima.

Zato je ova izreka u sebi nosila i dozu zavisti i divljenja. Nije svako imao sreću da mu „sekira upadne u med”. A oni kojima jeste - pamtili su to zauvek.

„Obrao zelen bostan” - metafora koja ne ostavlja prostor za popravni

Potpuno suprotnu emociju nosi druga izreka.

„Obrao je zelen bostan.”

Na prvi pogled zvuči bezazleno. Ali u sebi krije ozbiljnu opomenu.

Uzgajanje bostana - lubenica i dinja - zahteva strpljenje, iskustvo i osećaj za pravi trenutak. Nestrpljiv poljoprivrednik može ubrati plod prerano. Problem je što lubenica, za razliku od nekog drugog voća, ne nastavlja da zri nakon branja.

Ako je ubrana zelena - šteta je trajna.

Ne može se vratiti na njivu. Ne može se „popraviti”. Ne može sazreti u skladištu.

Sav trud je izgubljen.

Otuda je izreka postala simbol za ishitrenu odluku sa nepovratnim posledicama. Kada neko pogreši u proceni, preuranjeno reaguje ili donese odluku bez razmišljanja - kaže se da je „obrao zelen bostan”.

I tu se krije još jedna narodna mudrost: „Strpljen - spasen.”

Od polja do ratnih planova - kako je izreka dobila šire značenje

U istoriji ratovanja, pogrešna procena mogla je imati katastrofalne posledice. Generali koji su preuranjeno napadali ili potcenili protivnika dovodili su vojsku u bezizlaznu situaciju.

Jednom doneta odluka - nije mogla da se vrati.

Kao ni ubrani bostan.

Tako je ova metafora prešla iz poljoprivrede u svakodnevni govor, ali i u ozbiljne istorijske kontekste.

Srpski jezik kao ogledalo narodne filozofije

Zanimljivo je koliko su ove dve izreke suprotstavljene:

Jedna govori o iznenadnoj sreći.

Druga o potpunoj propasti.

Između njih stoji čitava životna filozofija - slučaj i strpljenje.

Jedna poručuje da ponekad sreća dođe bez najave. Druga nas podseća da brzina i nepromišljenost imaju cenu.

Možda upravo zato ove izreke traju vekovima. Jer se život i dalje kreće između ta dva ekstrema.

Nekome sekira upadne u med.

Neko drugi obere zelen bostan.

A svi mi negde između učimo da razlikujemo pravi trenutak od pogrešnog.

(Ona.rs/ N1)