Dve mame otkrile kako izgleda testiranje za prvi razred: Evo šta deca zapravo proveravaju pred polazak u školu

Polazak u prvi razred jedna je od najvećih prekretnica i za decu i za roditelje. Dok mališani najčešće sve doživljavaju kao novu avanturu, odrasli se suočavaju sa nizom pitanja: šta dete treba da zna, kako izgleda testiranje i da li je spremno za školu?

Iskustva dve mame, koje su nedavno prošle kroz ovaj proces, otkrivaju da testiranje nije ni približno strašno kako zvuči, ali jeste vrlo pažljivo osmišljeno.

Preporučujemo

Kako zapravo izgleda testiranje

Jedna mama detaljno opisuje zadatke sa kojima se dete susreće:

"Test obično počinje prepoznavanjem i imenovanjem predmeta sa slike. Dete, na primer, vidi nacrtane stvari poput šešira, vage, autobusa ili šala i treba redom da ih imenuje."

Zatim slede zadaci koji proveravaju finu motoriku i logiku:

"Dete povezuje tačkice koje formiraju određeni lik, a potom dobija zadatak da precrta sliku - recimo ključ na mreži ispod."

Važan deo je i sposobnost izražavanja:

"Dobije jednu ilustraciju, na primer razbijen prozor i dečaka sa loptom, i treba da ispriča priču svojim rečima."

Tu se ne završava:

"Kada imenuje predmet, dete treba i da objasni čemu služi. Na primer: „Šta je sat i čemu služi?“"

Posebno se proverava i razumevanje osnovnih pojmova:

"Dete sortira oblike po boji, veličini i obliku, broji elemente, prepoznaje šta je gore, dole, levo, desno."

Često se proverava i poznavanje slova, ali bez pritiska.

To nije „pravi test“, već služi pedagogu da formira odeljenja, kako bi bila izbalansirana.

Razgovor sa psihologom i pedagogom

Testiranje uključuje i razgovor sa stručnjacima.

Dok roditelj razgovara sa psihologom o detetovim navikama, strahovima i razvoju, dete ima zadatak da nacrta svoju porodicu.

"Gleda se i koliko brzo crta, ali i detalji - na primer, da li su nacrtani svi prsti."

Nakon toga pedagog vodi dete na dodatne zadatke:

"Malo se proverava brojanje, sabiranje, poznavanje životinja, voća i povrća."

Jedna mama iskreno priznaje:

"Luka se rasplakao jer nije znao povrće. Tada su mi rekli da treba da nauči da ne mora uvek da bude najbolji i da zna sve."

„Mislila sam da neće uspeti, ali me je iznenadila“

Druga mama podelila je svoje iskustvo:

"Mila je prvo bila kod psihologa i radila zadatke slaganja slika. Nije delovalo jednostavno i mislila sam da neće moći, ali me je iznenadila."

Dodaje da je dete moralo da crta oblike koje psiholog traži, dok je kod pedagoga išla sama:

"Rekla mi je da je čitala, brojala, sabirala, pokazivala boje, pa čak i skakala. Pitali su je i za pojmove kao što su levo, desno, gore, dole."

Šta se zapravo procenjuje

Iako roditeljima deluje kao test znanja, stručnjaci zapravo procenjuju mnogo širu sliku:

•  emocionalnu zrelost
• socijalne veštine
•  govor i rečnik
• motoriku
• logičko razmišljanje

Cilj nije da dete „položi“, već da se vidi kako razmišlja, komunicira i snalazi se.

Da li dete treba posebno pripremati

Najvažniji savet stručnjaka je - bez pritiska.

Roditelji često imaju veću tremu od dece, a upravo se ta nervoza lako prenosi.

Detetu je dovoljno objasniti gde ide i šta će raditi, bez dramatizacije. Najbolje rezultate daje opušteno dete koje se ne plaši da pogreši.

Jer, kako kažu psiholozi, priprema za školu ne počinje pred testiranje - već od rođenja, kroz igru, razgovor i svakodnevne situacije.

I upravo zato, iako zvuči ozbiljno, ovo testiranje je zapravo samo još jedan način da se dete upozna, a ne da se oceni.

(Ona.rs)