Navika koja uništava i najjače prijateljstvo: Prvo je ne primećujete, a onda vas svaki razgovor iscrpljuje

Kako starimo, prijateljstva postaju jedna od najdragocenijih stvari koje imamo, ali istovremeno i jedna od najtežih za održavanje. Dok smo nekada sate provodili sa prijateljima bez mnogo planiranja, odrasli život donosi posao, porodicu, obaveze, umor i svakodnevni stres koji ostavlja sve manje prostora za druženje.

Zbog toga mnogi veruju da prijateljstva pucaju zbog nedostatka vremena. Međutim, psiholozi upozoravaju da najveća opasnost često nema veze sa pretrpanim rasporedom, već sa mnogo suptilnijom pojavom koja se razvija polako i gotovo neprimetno.

Preporučujemo

U početku je teško uočiti problem. Prijateljstvo i dalje postoji. Čujete se. Povremeno se viđate. Razmenjujete poruke. Na prvi pogled sve izgleda isto kao ranije.

A onda jednog dana shvatite da se nakon svakog razgovora osećate iscrpljeno umesto ispunjeno.

Kada jedna osoba stalno daje, a druga samo uzima

Stručnjaci za međuljudske odnose ističu da je jedan od najčešćih razloga zbog kojih prijateljstva pucaju nedostatak reciprociteta.

Drugim rečima, problem nastaje kada se odnos vremenom pretvori u jednosmernu ulicu u kojoj jedna osoba stalno pruža podršku, sluša, pomaže i prilagođava se, dok druga uglavnom prima pažnju, vreme i energiju.

Naravno, svako prijateljstvo prolazi kroz periode neravnoteže. Nekada je jednom prijatelju potrebna veća podrška zbog raskida, bolesti, finansijskih problema ili teškog životnog perioda. Upravo tada pravi prijatelji uskaču i pomažu bez računice.

Ali problem nastaje kada privremena neravnoteža postane trajno stanje.

Kada jedna osoba godinama ostaje oslonac, a druga gotovo nikada ne preuzima tu ulogu.

Prijatelj koji se javlja samo kada mu nešto treba

Jedan od prvih znakova da odnos postaje neuravnotežen jeste način komunikacije.

Nije problem prijatelj koji se retko javlja. Takve situacije su lako uočljive. Mnogo je teže prepoznati prijatelja koji se javlja redovno, ali gotovo isključivo onda kada mu je potrebna pomoć, uteha ili pažnja.

Možda će vam poslati poruku kasno uveče jer prolazi kroz težak period i treba nekoga da sasluša njegove probleme. Možda ćete satima razgovarati o njegovim brigama, strahovima i dilemama.

Ali kada se nekoliko nedelja kasnije vi nađete u sličnoj situaciji, odgovor će često biti kratak, površan ili će se razgovor vrlo brzo vratiti na njegove probleme.

Na papiru komunikacija postoji.

U stvarnosti, ona nikada nije ravnopravna.

Nauka potvrđuje ono što mnogi osećaju

Istraživanje objavljeno 2009. godine, koje je koristilo podatke Nacionalne longitudinalne studije o zdravlju adolescenata, pokazalo je da su uzajamna prijateljstva jedan od najvažnijih pokazatelja socijalne podrške.

Drugim rečima, nije presudno koliko prijatelja imamo niti koliko često razgovaramo sa njima.

Mnogo je važnije da li obe osobe osećaju da su viđene, saslušane i podržane.

Kada toga nema, posledice se ne vide odmah, ali se osećaju.

Razgovori koji su nekada donosili olakšanje počinju da iscrpljuju.

Susreti kojima ste se radovali postaju obaveza.

Posle druženja ostaje čudan osećaj umora, frustracije ili čak blage ogorčenosti koju ne umete odmah da objasnite.

Kada važe samo njihove granice

Poslednjih godina mnogo se govori o važnosti postavljanja granica u odnosima. To je nesumnjivo važan deo emocionalnog zdravlja.

Međutim, stručnjaci upozoravaju da granice mogu postati problem kada važe samo za jednu stranu.

Takva dinamika često izgleda vrlo poznato.

Kada je prijatelju potreban prostor jer je umoran, pod stresom ili preopterećen, vi to razumete i poštujete.

Ali kada se vi povučete iz istog razloga, nailazite na ljutnju, zamerke ili osećaj krivice.

Kada njima ne odgovara da se vide, planovi se bez problema otkazuju.

Kada vi morate da otkažete susret, to postaje veliki problem.

Na taj način granice prestaju da budu sredstvo zaštite i postaju sredstvo kontrole.

Zašto takvi odnosi toliko bole?

Posebno je teško što ovakva prijateljstva spolja često deluju potpuno normalno.

Ne postoje velike svađe.

Ne postoje dramatični prekidi kontakta.

Ne postoji jedan događaj koji jasno pokazuje problem.

Zbog toga mnogi ljudi godinama preispituju sebe umesto samog odnosa.

Pitaju se da li su preosetljivi.

Da li previše očekuju.

Da li su sebični.

A zapravo osećaju posledice odnosa u kojem njihove potrebe nikada nisu podjednako važne.

Kako prepoznati zdravo prijateljstvo?

Psiholozi ističu da savršeno ravnotežno prijateljstvo ne postoji. U različitim životnim fazama ljudi daju i primaju podršku u različitoj meri.

Međutim, zdravo prijateljstvo ima jednu važnu karakteristiku - obe osobe osećaju da mogu da se oslone jedna na drugu kada je to zaista potrebno.

Ne radi se o tome ko je kome više puta pomogao.

Ne radi se o vođenju evidencije.

Radi se o osećaju da postoji međusobna briga, poštovanje i spremnost da se podrška pruži kada zatreba.

Ako se posle svakog razgovora osećate lošije, možda već znate odgovor

Ponekad telo i emocije prepoznaju problem mnogo pre nego što ga razumemo racionalno.

Ako se nakon razgovora sa određenom osobom redovno osećate iscrpljeno, zanemareno ili nevažno, možda nije problem u vašoj preosetljivosti.

Možda vam upravo taj osećaj govori ono što dugo pokušavate da ignorišete.

Jer prava prijateljstva, čak i kada prolaze kroz teške periode, ne ostavljaju utisak da stalno nosite teret sami.

Naprotiv, ona bi trebalo da budu mesto na kojem se taj teret makar na trenutak podeli.

(Ona.rs / Index.hr)