Da li biste bili ista osoba da ste odrasli u drugoj zemlji? Naučnici imaju odgovor koji mnoge iznenađuje

Ponekad je dovoljna jedna fotografija iz detinjstva ili susret sa nekim ko je odrastao u potpuno drugačijem okruženju da se zapitamo: koliko smo zaista "mi", a koliko proizvod mesta na kom smo odrasli?

Da li biste imali iste snove da ste detinjstvo proveli u Tokiju umesto u Beogradu? Da li biste bili podjednako otvoreni, hrabri, stidljivi ili ambiciozni da ste odrasli u nekoj drugoj porodici, gradu ili kulturi?

Preporučujemo

To pitanje vekovima intrigira filozofe, psihologe i naučnike. Danas, zahvaljujući brojnim istraživanjima iz oblasti psihologije, genetike i neuronauke, odgovori postaju sve jasniji - mesto na kom odrastamo menja nas mnogo više nego što mislimo.

Geni nisu jedina priča

Dugo se verovalo da je ličnost uglavnom određena genetikom. Međutim, istraživanja pokazuju da geni predstavljaju samo deo slagalice.

Velika analiza koja je obuhvatila milione blizanaca iz različitih zemalja pokazala je da genetika objašnjava približno polovinu razlika među ljudima. Drugu polovinu oblikuju iskustva, porodica, kultura, društvo i okruženje.

Drugim rečima, čak i kada biste imali potpuno isti genetski materijal, život u drugačijoj sredini mogao bi da vas usmeri u sasvim drugom pravcu.

Kultura menja način na koji razmišljamo

Psiholozi ističu da kultura utiče na to kako doživljavamo sebe, druge ljude i svet oko nas.

Na primer, istraživanja pokazuju da su ljudi koji odrastaju u zapadnim društvima češće usmereni na individualnost i lična dostignuća. Oni sebe opisuju kroz osobine poput duhovitosti, inteligencije ili kreativnosti.

S druge strane, u mnogim azijskim kulturama veći značaj imaju porodica, zajednica i društvene uloge. Tamo će osoba češće reći da je ćerka, otac, student ili član određene zajednice nego što će isticati individualne osobine.

Takve razlike nisu samo stvar navike - one se vremenom ugrađuju u način na koji mozak obrađuje informacije.

Naš mozak se oblikuje iskustvima

Svako iskustvo koje doživimo ostavlja trag. Kako odrastamo, mozak stvara i učvršćuje neuronske veze koje odražavaju način života, vrednosti i pravila sredine u kojoj živimo.

Zbog toga osoba koja je odrasla u društvu koje podstiče samostalnost može razviti drugačiji pogled na svet od nekoga ko je odrastao u kulturi koja naglašava kolektivnu odgovornost.

Psiholozi smatraju da bismo, da smo odrastali u drugoj zemlji ili kulturi, gotovo sigurno imali drugačije navike, prioritete i način razmišljanja.

Da li bismo ipak ostali isti?

Ovo pitanje i dalje deli naučnike i filozofe.

Neki smatraju da postoji "suštinsko ja" koje ostaje isto bez obzira na okolnosti. Drugi veruju da je identitet neraskidivo povezan sa društvom i okruženjem.

Istina je verovatno negde između.

Naše osobine nisu potpuno određene ni genima ni sredinom. One nastaju kroz stalnu interakciju onoga što nosimo u sebi i sveta koji nas okružuje.

Zašto je ovo važno?

Razumevanje uticaja okruženja pomaže nam da budemo tolerantniji prema ljudima koji razmišljaju drugačije od nas.

Mnogi naši stavovi, navike i uverenja nisu nastali slučajno. Oni su oblikovani porodicom, školom, društvom, istorijom i kulturom u kojoj smo odrastali.

Zato pitanje "ko bih bio da sam odrastao negde drugde" možda nema jedan tačan odgovor.

Ali nauka danas prilično sigurno kaže jedno - ne biste bili potpuno ista osoba.

Možda biste imali drugačiji smisao za humor. Drugačije prijatelje. Drugačije snove. Možda biste voleli drugačiju hranu, drugačije praznike i drugačije vrednosti.

Ipak, negde između onoga što ste nasledili i onoga što ste naučili, verovatno bi i dalje postojao deo vas koji biste prepoznali kao svoj.

(Ona.rs)