Zašto deca nekad više liče na tetku nego na majku i oca: Čija je to krv? Kako geni mešaju karte sestrićima

Ponekad se zagledate u svoje dete i u njegovom osmehu, obliku nosa ili načinu na koji škilji dok se smeje prepoznate svoju sestru. Dešava se čak i da komšije ili rodbina u prolazu zbunjeno prokomentarišu kako dete više podseća na tetku nego na sopstvenu majku ili oca.

Takvi trenutci znaju da zateknu roditelje, ali prirodna mešavina porodičnih osobina zapravo uvek ima logičnu pozadinu. Genetski materijal se unutar jedne loze prepliće na neverovatne načine, pa tetke sa pravom nosite u srcu ne samo kao omiljene članice porodice, već i kao bliske genetske rođake.

Koliko zapravo gena delimo sa tetkom? Matematika u krvi

Da bi bilo jasnije kako nastaje ova neobična sličnost, valja pogledati kako geni uopšte putuju kroz generacije. Dete pri rođenju dobija tačno polovinu DNK od majke i polovinu od oca. Među braćom i sestrama koji imaju iste roditelje, procenat zajedničkog genetskog materijala u proseku iznosi oko 50 odsto.

Kada se posmatra odnos tetke i deteta - bilo da je u pitanju sestra sa majčine ili sa očeve strane - računica kaže da oni prosečno dele oko 25 odsto DNK. Očevi i majke na svoju decu prenose samo deo onoga što su i sami nasledili od svojih roditelja. Zbog toga se unutar porodice stvara potpuno nova kombinacija, pa dete može naslediti upravo one genetske varijante koje deli sa svojom tetkom, dok neke druge ostaju izostavljene.

Zašto deca nekada više podsećaju na tetku nego na roditelje?

Stvaranje novog života uvek prate procesi u kojima se genetske varijante nasumično raspoređuju i mešaju. Dete ne dobija gotovu kopiju roditeljskog izgleda, već potpuno novu mešavinu obeležja svojih predaka.

Upravo zbog te mešavine događaju se situacije u kojima specifične osobine - poput boje očiju, visine ili oblika brade - nakratko preskoče direktnu liniju i ponovo isplivaju kod sestrića ili sestričine. To naravno ne znači da je dete izgled nasledilo direktno i isključivo od tetke. Radi se o tome da su se u detetu poklopile iste one porodične varijante gena koje u sebi nosi i njena sestra, nasleđene od zajedničkih baka i deka.

Porodični mozaik u kome niko nije identičan

Najlakši način da zamislite sopstveni genetski kod jeste da ga posmatrate kao mozaik sastavljen od sitnih kockica. Svaki roditelj nosi svoju jedinstvenu sliku, a kada na svet dolazi dete, uzima se po nekoliko kockica sa obe strane i slaže se nova porodična slika.

Zbog toga se dešava da deca u istoj kući budu potpuno različita, a da rođaci i tetke liče jedni na druge kao da su rođeni u istom danu. Onih prosečnih 25 odsto zajedničke DNK predstavlja samo procenu, pa prosek varira od porodice do porodice. Genetika na kraju uvek podseti koliko su porodični koreni duboki i kako se stara obeležja naših predaka uvek jave tamo gde ih možda i najmanje očekujemo.

(Ona.rs / Superžena)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.