Mnogi misle da je nasledstvo zagarantovano, ali zbog ovih postupaka možete ostati bez svega

Gubitak na pravo na nasledstvo može zadesiti svakoga ko se ogreši o rođenog roditelja ili preti zbog imovine, a zakon jasno propisuje ko ostaje bez dedovine i šta tada biva sa potomcima.

Preporučujemo

Pitanje raspodele imovine, kuća i njiva često zna da unesreći i posvađa i najprisnije porodice. Kada dođe trenutak da se imovina deli, mnogi se zapitaju ko zapravo ima zakonsko pravo na nasledstvo, kako se gleda testament, a ko zbog svojih postupaka ostaje praznih ruku.

Zakon o nasleđivanju prilično je jasan i tačno određuje pravila po kojima se imovina prenosi sa ostavioca na naslednike, bilo na osnovu samog zakona ili putem sačinjenog zaveštanja.

Kako se deli imovina najmlađima? I pre nego što prohoda ima pravo na krov nad glavom

Prvo i osnovno pravilo jeste da naslednik mora biti živ u trenutku kada ostavilac premine. Među narodom se često razvijaju polemike oko toga šta se dešava ako je dete na putu, pa zakon tu daje nedvosmislen odgovor.

Beba koja je već začeta u trenutku ostaviočeve smrti imaće sva prava, pod uslovom da se rodi živa.

Kada je u pitanju testament, ostavilac imovinu ili određenu korist iz zaveštanja može ostaviti i pravnom licu, ukoliko neki posebni propisi ne nalažu drugačije.

Ko zapreti starcu ili krije testament – ostaje na ulici

Postoje teške situacije u kojima pojedinac u potpunosti gubi pravo na nasledstvo i postaje nedostojan da dobije bilo kakav deo ili korist iz zaveštanja. Sud na ove razloge pazi po službenoj dužnosti, bez obzira na to da li se radi o zakonskom nasleđivanju ili testamentu.

Zakonski razlozi za nedostojnost obuhvataju sledeće postupke:

• Umišljajno ubistvo ili pokušaj ubistva ostavioca.
• Prisiljavanje, pretnje ili prevara kojima je ostavilac naveden da napravi ili opozove testament, kao i sprečavanje ostavioca da to učini.
• Uništavanje, sakrivanje ili falsifikovanje zaveštanja u nameri da se spreči poslednja volja.
• Teže ogrešenje o zakonsku obavezu izdržavanja ostavioca ili uskraćivanje nužne pomoći u nevolji.

Zbog čega deca ne moraju da ispaštaju grehe roditelja

Pojedine pogođene porodice pitaju se da li postoji način da se ova situacija izgladi. Ostavilac može oprostiti nedostojnost, ali taj čin mora biti urađen strogo u obliku koji je potreban za samo zaveštanje.

Mnogo čitalaca brine da li će greške roditelja izbrisati prava njihove dece. Zakon tu staje u zaštitu mlađih generacija: nedostojnost jednog lica ne šteti njegovim potomcima.

Deca nedostojnog naslednika dobijaju svoj deo i nasleđuju najnormalnije, baš kao da je nedostojni roditelj preminuo pre samog ostavioca.

(Ona.rs / Paragraf.rs)