Svi kažu kofa i kanta, a malo ko zna staru srpsku reč za ovu posudu

Mnoge reči koje svakodnevno izgovaramo toliko su se ukorenile u našem jeziku da više ni ne razmišljamo o njihovom poreklu. Kofa i kanta su upravo takvi primeri - koristimo ih gotovo svakog dana, a malo ko zna da zapravo nisu izvorne srpske reči.

Kroz istoriju su u naš jezik ulazile reči iz različitih kultura i jezika, najviše pod uticajem naroda sa kojima smo bili u kontaktu, prenosi Krstarica. I dok su neke pozajmljenice vremenom potpuno zamenile stare domaće izraze, pojedine zaboravljene reči preživele su zahvaljujući narodnim izrekama koje i danas koristimo.

Preporučujemo

Jedna od njih krije se u izrazu koji svi dobro poznajemo.

Kofa i kanta nisu oduvek bile deo srpskog jezika

Danas gotovo niko ne bi pomislio da su nazivi "kofa" i "kanta" nekada bili strane reči.

Reč "kofa" u srpski jezik ušla je iz turskog, tokom perioda osmanske vladavine, dok je "kanta" kasnije preuzeta iz nemačkog jezika.

Vremenom su se obe reči toliko odomaćile da ih više ne doživljavamo kao pozajmljenice. Postale su deo svakodnevnog govora i potpuno su potisnule stariji naziv koji je nekada označavao istu vrstu posude.

Stari naziv za kofu danas gotovo niko ne koristi

Pre nego što su se proširile reči kofa i kanta, u našim krajevima koristio se naziv "kabao".

Kabao je bila tradicionalna drvena posuda sa drškom koja je imala važnu ulogu u životu ljudi na selu. U njemu se donosila voda sa izvora, koristio se prilikom muže životinja, ali i za sakupljanje i čuvanje mleka.

Bio je deo svakodnevnih poslova u domaćinstvima, sve dok ga nisu zamenile praktičnije posude od metala, a kasnije i plastike.

Kako je nestajao predmet koji je označavao, tako je i sama reč polako izlazila iz upotrebe.

Jedna narodna izreka sačuvala je zaboravljenu reč

Iako se danas gotovo ne koristi, kabao nije potpuno nestao iz srpskog jezika.

Njegov trag ostao je u poznatoj izreci "lije kao iz kabla". Kada je izgovorimo, uglavnom više ni ne razmišljamo o značenju reči koja se u njoj krije.

Pretpostavlja se da je izraz nastao upravo po uzoru na staru drvenu posudu iz koje se voda mogla izliti u velikoj količini i snažnom mlazu.

Tako je predmet koji je nekada bio deo svakodnevnog života naših predaka ostao sačuvan u jeziku, čak i onda kada je gotovo nestao iz stvarnosti.

Jezik čuva priče koje smo zaboravili

Jezik se neprestano menja. Neke reči nestaju jer nestaju predmeti, običaji i načini života koje su opisivale, dok druge dolaze iz stranih jezika i postaju deo naše svakodnevice.

Ipak, stare reči često nastavljaju da žive kroz poslovice, izreke i fraze koje koristimo bez mnogo razmišljanja.

Kabao je jedan od takvih primera - reč koja je gotovo iščezla iz govora, ali je ostavila trag u izrazu koji i danas svi razumemo.

(Ona.rs)