Šta se oblači pokojniku i sme li se žena šminkati kad pođe na večni počinak: Spremite marame dok ste još žive

Gubitak drage osobe jedan je od najtežih trenutaka u životu svakog čoveka, ali u našem narodu postoji duboko poštovanje prema običajima koji prate taj poslednji ispraćaj. Prema hrišćanskom verovanju i učenju crkve, smrt nije konačan kraj, već prelazak iz ovog privremenog ovozemaljskog života u nebeski večni život. Zato se čovek tokom čitavog veka priprema za taj korak, a kada dođu pozne godine, u dogovoru sa svojim ukućanima često unapred odredi gde želi da počiva i pripremi sve što je potrebno za dostojanstvenu sahranu.

Preporučujemo

Kada nastupi čas da se pokojnikova duša razdvoji od tela, na mestu koje se u narodu zove samrtna postelja, pristupa se radnjama koje olakšavaju njegov ili njen odlazak.

Kad duša hvata zalet za nebo - Sveća u ruke

Težina bolesti i stanje bolesnika obično nagoveštavaju skori odlazak. Tada je uvek dobro pozvati sveštenika da bolesnika ispovedi i pričesti, kako bi mu duša lakše našla mir. U mnogim našim krajevima sačuvao se i divan običaj da se rodbina i prijatelji pred sam kraj oproste sa bolesnikom. U tim trenucima opraštaju se sve uvrede, traži se oproštaj za stare grehe i mirne duše se kreće na večni put.

Čim samrtnik počne lagano da izdiše, priprema se sveća koju palite iznad njegove glave ili mu je stavljate u ruke. Tu sveću uvek pali najbliži srodnik - sin ili kćerka za roditelje, ili bračni drug.

Sveća se pali uz molitvu i poštovanje: onaj ko je pali prekrsti se, celiva sveću, zapali je šibicom i izgovori reči: "Za pokoj duše moga (kaže se srodstvo i ime). Bog da mu dušu prosti".

Kada pokojnik ispusti dušu, odmah se prelazi na pripremu za ukop. Najpre se vrši kupanje, brijanje i oblačenje u svečano ruho. Kupanje obično obavlja stariji komšija ako je umro muškarac, odnosno ženska osoba ako je preminula žena. Telo se istrlja vlažnim peškirima, muškarcu se poseku nokti i obrije se lice, pa se pristupa oblačenju novog ili čistog odela koje je često pripremljeno još za života.

Tako opremljen pokojnik postavlja se u najveću sobu na sto ili ostaje na postelji dok se ne donese kovčeg. Desna ruka se položi preko leve na grudima, pa se ruke povežu maramicom, tanjim peškirom ili debljim vunenim koncem. Noge se vežu oko članaka, glava se poveže ispod brade i preko temena, a oči se pažljivo sklope.

Šta po pravilu mora u kovčeg da se ne obrukate pred svetom

Sama odeća za sahranu nosi veliku simboliciju i mora biti besprekorno čista i uredna. Crkvena pravila nalažu da odeća nema fleka, pohabanih ivica i neprijatnih mirisa. Mnoge porodice iz tog razloga biraju potpuno novu odeću ili ono najlepše odelo koje je čuvano samo za najsvečanije prilike. Kroj treba da bude sveden, bez preteranih ukrasa, jer odeća odražava poštovanje prema preminulom i prema Bogu.

Oblačenje pokojnika za sahranu u našoj tradiciji obuhvata sledeće komade:

• Za muškarce - bela košulja, crno svečano odelo, kravata ili mantil.
• Za žene - elegantna haljina, kostim ili kombinacija sakoa i suknje, uz maramu po potrebi.
• Stariji narodni običaj - u nekim krajevima i dalje se bira bela odeća sa narodnim motivima ili nošnja specifična za taj kraj.

Pored odeće, uvek se pripremaju i verski detalji koji prate pokojnika. U ruke ili u odelo stavljaju se brojanica, krstić, mala ikona i krpa za lice, poznata kao platno.

Ruž i puder za poslednji ispraćaj

Izbor odeće za ženske pokojnice zahteva posebnu pažnju. Najčešći izbor jeste svečana haljina, ali dužina nikada ne sme biti iznad kolena, već se biraju krojevi ispod kolena ili sve do gležnjeva. Veoma su čest izbor i elegantni kompleti sa suknjom ili pantalonama koji daju formalan i dostojanstven izgled.

Iako su tamne boje uobičajeni izbor, kod žena se u potpunosti dopuštaju i svetlije nijanse. Često se biraju bež, svetlosiva, roze ili pastelne boje, naročito ako je pokojnica tako želela.

U mnogim selima i gradovima širom Srbije, žene se sahranjuju sa maramom na glavi, što je deo hrišćanske i narodne tradicije. Marama uvek mora biti čista, najčešće u beloj ili tamnoj boji. Poslednjih godina porodice se sve češće odlučuju i za diskretno šminkanje pokojnica. U tim situacijama vodi se računa da šminka bude sasvim umerena, kako bi lice zadržalo prirodan, miran i dostojanstven izgled na ovom poslednjem ispraćaju.

(Ona.rs / Malovan / Aleksandar/ Drnda)