Gogoljeva poruka iz prošlosti danas zvuči neverovatno moderno: Ne hvalite se ovime pred drugima

Nikolaj Gogolj ostavio je iza sebe književnost koja ni gotovo dva veka kasnije ne deluje zastarelo. Njegovi junaci, njihove slabosti, ambicije, strahovi i potreba da ostave utisak na druge i danas deluju iznenađujuće poznato. Upravo zbog toga njegove misli često pronalaze put do savremenog čitaoca, čak i kada govore o svetu koji je naizgled potpuno drugačiji od našeg.

Autor dela "Mrtve duše", "Šinjela" i "Nosa" umeo je da kroz humor i satiru ukaže na ono što ljudi često ne žele da priznaju sami sebi. Sujetu, potrebu za tuđim odobravanjem, prevelike ambicije, razočaranja, ali i sklonost da više pričamo o onome što ćemo uraditi nego da se zaista posvetimo tome.

Preporučujemo

Jedna misao koja mu se pripisuje posebno dobija na značaju u vremenu društvenih mreža, kada gotovo svaki plan može postati javna objava. Putovanje koje tek treba da se dogodi, novi posao, kupovina, poslovni uspeh ili velika životna odluka često se najavljuju mnogo pre nego što se zaista ostvare.

A možda upravo tu leži jednostavna lekcija - ne mora svako da zna šta planirate.

Ne govorite unapred o svemu što želite da uradite

Prema poruci koja se pripisuje Gogolju, mudrije je ne hvaliti se unapred onim što tek planiramo.

To ne znači da svoje želje treba skrivati od svih niti da o važnim životnim odlukama nikada ne treba razgovarati. Suština je u tome da postoji razlika između toga da nekome poverite svoj plan i toga da stalno govorite o nečemu kao da je već ostvareno.

Budućnost je nepredvidiva. Ono što danas izgleda kao sigurna odluka sutra može da se promeni zbog okolnosti, novih informacija ili jednostavno zbog toga što smo mi promenili mišljenje.

Zato nekada više smisla ima ćutati, raditi i pustiti da rezultat prvi pokaže šta smo uradili.

Zašto nam prija da unapred pričamo o planovima

Postoji još jedan razlog zbog kojeg ljudi vole da govore o svojim planovima - sama najava može da stvori osećaj da smo već napravili veliki korak.

Kada nekome kažemo da ćemo početi da vežbamo, promeniti posao, pokrenuti biznis, otputovati ili ostvariti neki veliki cilj, dobijamo reakciju okoline. Čestitke, podršku i pohvale možemo dobiti pre nego što smo išta konkretno uradili.

Upravo zbog toga najava ponekad može da pruži osećaj zadovoljstva koji bi trebalo da dođe tek nakon ostvarenog cilja.

Mnogo je teže vratiti se poslu kada početno uzbuđenje prođe, a plan zahteva disciplinu, vreme i odricanje.

Društvene mreže su promenile način na koji govorimo o sebi

Ova poruka danas možda ima još veću težinu zbog društvenih mreža.

Nekada su o našim planovima znali članovi porodice, prijatelji i nekoliko ljudi iz neposrednog okruženja. Danas jednu odluku možemo podeliti sa stotinama ili hiljadama ljudi za nekoliko sekundi.

Najavljuju se nova radna mesta, putovanja, kupovine, selidbe, projekti i veliki životni ciljevi. Ponekad se čak i nešto što još nije počelo predstavlja kao da je već završeno.

Problem nije u tome što neko želi da podeli sreću sa drugima. Problem može nastati kada potreba da pokažemo šta ćemo uraditi postane važnija od samog rada na tome.

Ne mora svaka lepa vest odmah da bude objavljena.

Rezultat govori više od velikih najava

Kada plan ostvarimo, više nema potrebe za objašnjavanjem.

Ako ste zaista dobili posao, promenili karijeru, završili projekat, otišli na putovanje ili ostvarili cilj o kojem ste dugo sanjali, rezultat govori sam za sebe.

U tome i jeste snaga postupaka. Reči mogu da zvuče ubedljivo, ali dela ostavljaju konkretniji trag.

Zato možda nije loše da ponekad zadržimo nešto samo za sebe. Ne zato što treba da se plašimo tuđeg mišljenja, već zato što je proces ostvarivanja cilja često mirniji kada ne osećamo potrebu da ga neprestano objašnjavamo drugima.

Ne mora svako da zna šta ćete sledeće uraditi

Gogoljeva književnost upravo zbog toga i danas deluje blisko savremenom čoveku. Iza njegovih priča nisu samo humor i satira, već prepoznavanje obrazaca ljudskog ponašanja koji se menjaju mnogo sporije nego što mislimo.

Možda zato ova poruka može da posluži kao mali podsetnik: ne morate unapred da najavljujete svaki svoj korak.

Napravite plan, radite na njemu i dozvolite sebi da ponekad budete tihi. Ako se nešto zaista ostvari, biće dovoljno vremena da o tome govorite.

Jer između "uradiću" i "uradio sam" postoji velika razlika - a upravo je u tom prostoru najvažniji deo posla.

(Ona.rs)