"Ćerku sam rodila sa 17": Ivana iz Zrenjanina na pregledu slučajno otkrila trudnoću, pa ovo čula od tate

Postati majka sa 17 godina nije nešto što je Ivana planirala. U trenutku kada je saznala da je trudna, bila je učenica trećeg razreda srednje škole, bez majke koja bi joj bila najveća podrška i bez predstave o tome koliko će joj se život promeniti.

Danas, gotovo dve decenije kasnije, Ivana Mijić i njena ćerka Ena imaju odnos koji mnogi opisuju kao prijateljski. Zajedno izlaze, idu na koncerte i razgovaraju o gotovo svemu. Ipak, iza tog odnosa stoji maloletnička trudnoća, priča o odrastanju u hodu, teškim odlukama i majčinstvu koje je počelo mnogo ranije nego što je Ivana mogla da zamisli.

Preporučujemo

Trudnoću nije ni prepoznala

Ivana je imala svega 17 godina kada je saznala da je trudna. Kako sama priznaje, upravo zato što je bila dete, nije umela ni da prepozna simptome trudnoće. Stomak joj se nije promenio, nije imala karakteristične simptome i trudnoća je otkrivena tek na polovini. Na pregledu je usledilo pitanje lekara koje joj je, praktično, prvi put otkrilo šta se događa.

- Doktor koji je tada prislonio sondu meni na stomak pitao je: „Je l' ovo željena trudnoća?“ Znači, nije ni saopštio da jeste. Ja sam tako mlada rekla: „Pa nije planirana, ali nije neželjena.“ Odmah sam saznala i pol - seća se Ivana Mijić iz Zrenjanina.

Zbog kasno otkrivene trudnoće nije imala ni prenatalnu negu od samog početka. Ipak, urađene analize bile su uredne, a problem koji se pojavio pred kraj trudnoće na kraju se ispostavio kao neosnovana sumnja.

Ena je rođena, a Ivana se tada prvi put našla u potpuno novoj ulozi.

„Nisam smela ni da je podignem“

Iako se često kaže da žena postaje majka onog trenutka kada rodi dete, Ivana priznaje da kod nje to nije bilo tako jednostavno. Bila je veoma mlada, nepripremljena i nije znala šta se od nje očekuje.

Kada su joj doneli bebu u bolničku sobu, nije smela ni da je uzme.

- Ja ne smem da je pipnem, ne smem ništa, ne smem da je podignem. Onda je jedna dobra babica došla i pitala: „Je l' smeš ti da uzmeš svoju bebu?“ Ja kažem: „Ne.“ Ona kaže: „Ajde, ja ću da te naučim.“ I onda su mi tako pokazali - priča Ivana.

Upravo tada počela je da se razvija povezanost između majke i ćerke. Ono što u početku nije došlo spontano, vremenom je postalo odnos koji će danas biti jedna od najvažnijih stvari u njihovim životima.

Bez majke, sa bebom u školu

Posebno težak trenutak bio je način na koji je Ivana morala da saopšti porodici da je trudna. Njena majka je preminula godinu dana ranije, pa je ostala bez osobe kojoj bi, kako kaže, najlakše poverila ovakvu vest.

Otac je, razumljivo, bio šokiran. Imao je tada svega 40 godina i više puta ju je pitao da li zaista razume šta je čeka.

Ivana danas, sa 37 godina, priznaje da tek sada može da razume njegovu reakciju.

- Ja sada razmišljam: "Pobogu, skoro pa sam u njegovim godinama. On me je hiljadu puta pitao: „Da li znaš šta te čeka?“ Ja sam stalno govorila da znam, ali apsolutno nisam znala. Nikako nisam mogla da znam kako će život da mi se okrene" - ističe.

Ipak, nije odustala od škole. Bila je odličan đak, a profesori i škola izašli su joj u susret. Nije morala svakodnevno da prisustvuje nastavi, već je dolazila na ocenjivanja, pismene zadatke i odgovaranja.

U međuvremenu je Ena rasla, a Ivana je pokušavala da istovremeno bude učenica i majka.

- Dolazila sam nekada i sa njom na ta odgovaranja. Ona je spavala u kolicima, na primer, za vreme pismenog iz engleskog. Bilo je izazovno, vrlo izazovno, ali smo se izborile.

„Meni nije falio devojački period, falila mi je pomoć“

Danas, kada pogleda svoju ćerku koja ima 19 godina, Ivana teško može da zamisli da je Ena u njenim godinama već bila majka.

Ipak, jednu stvar posebno naglašava. Nikada nije osećala žal zbog života koji je „propustila“ zato što je rano postala majka.

- Meni nikada nije bilo žao tog nekog propuštenog devojačkog perioda. To mi uopšte ne fali ni u jednom trenutku. Meni jedino što je falilo je bila pomoć. Kažem, mamu nisam imala. Da je postojala mama, meni bi sve to bilo deset puta lakše. Ovako je sve bilo na meni.

Okolina joj, međutim, nije olakšavala. Komentari u školi i među vršnjacima bili su teški, a Ivana priznaje da je zbog toga vremenom razvila svojevrsni zaštitni mehanizam.

Prioritet joj je, ipak, uvek bila Ena. Uprkos svim okolnostima, nastavila je dalje.

Sa 21 već majka dvoje dece

Ivana je sa 21 godinom dobila i drugo dete, sina Igora. Za razliku od prvih dana sa Enom, tada se već osećala mnogo sigurnije u ulozi majke.

Sama kaže da je sa drugim detetom već bila „profesionalac“. Njena intuicija bila je jača, znala je šta želi i mnogo manje je dozvoljavala okolini da utiče na njene odluke.

I upravo tu vidi jednu od najvećih razlika između sebe sa 17 i sebe nekoliko godina kasnije.

- Tada sam već bila okej. Saslušaću te, ali ne. Ja ću ipak uraditi kako ja mislim da treba i kako ja osećam da treba - navodi Ivana.

Kasnije je dobila još dve ćerke, Sanju i Janju, a danas je majka četvoro dece. Kada poredi majčinstvo sa 17 i ono koje je došlo nakon tridesete, kaže da se jedna stvar definitivno promenila - strpljenje.

- Imam mnogo manje strpljenja sada. Bila sam mnogo strpljivija u tom periodu. Uopšte se ne sećam da su me dovodili do te ivice do koje njih dve uspeju sada da me dovuku. Možda je to do godina, možda je do karaktera dece, ne znam tačno da definišem, ali mislim da je strpljenje najveća razlika.

Danas su majka i ćerka gotovo nerazdvojne

Ivana i Ena danas imaju odnos koji prevazilazi klasičan odnos majke i ćerke. Razlika od 17 godina nekada je bila izvor brojnih izazova, a danas im omogućava da dele i neke potpuno prijateljske trenutke.

Ena kaže da majci prvo govori gotovo sve što joj se događa - od problema na poslu do situacija u društvu i ljubavnih nedoumica.

- Meni šta god da se desi, ja prvo mami ispričam. Svaki problem na poslu, kad sam pod najvećim stresom, to prvo podelim s mamom zato što znam da je mama ta koja će mene da smiri u tom momentu. Uvek gleda stvari sa druge strane. Ona je sve to već prošla - ističe Ena.

Upravo taj odnos možda je i najveći dokaz da Ivana, uprkos tome što je na početku bila potpuno nespremna, nije dozvolila da je okolnosti zaustave.

Danas otvoreno kaže da majčinstvo sa 17 godina nikome ne bi preporučila.

- Ma koliko zrela bila, ma koliko mislila da je spremna, ma koliko podrške imala, ja to zaista ne bih preporučila. Premlado je, prerano je za bilo koju mladu osobu da se upusti u tako nešto. Posledice mogu da budu veće od tog trenutnog zadovoljstva - navodi Ivana.

Ipak, ne osuđuje mlade majke. Za nju je sopstvena priča dokaz da život ponekad napravi plan potpuno drugačiji od onog koji smo zamislili.

- Ja nikada nisam rekla da je nešto od toga greška što sam ja u životu uradila. Naravno da je sve to moglo mnogo pametnije, ali ja sad imam njih dvoje. Ne mogu da kažem da je nešto grešno.

O svemu što je usledilo - pogledajte video

Priča o Ivani tu se, međutim, ne završava. U razgovoru za Ona.rs govorile su i o njenim teškim zdravstvenim problemima, razvodu, životu sa četvoro dece, odnosu Ene i mlađeg brata, ali i dolasku sadašnjeg supruga Slađana u njihov život i načinu na koji je prihvatio njenu decu.

Otkrile su i kako danas izgleda njihova porodična svakodnevica, zašto Ena više ne živi sa majkom, kakvu ulogu u porodici imaju brojne životinje, kao i kako je Ivana od običnog deljenja svog života na društvenim mrežama stigla do publike i posla koji joj danas donosi zaradu.

U videu pričaju i o tome kako se nose sa negativnim komentarima, zašto Ivana nikada nije odustala uprkos brojnim životnim izazovima i šta Ena danas želi da radi. Ceo razgovor pogledajte u videu.

(Ona.rs)