"Ja sam vas tako čuvala, pa vam ništa nije falilo": Roditelje izluđuje ova rečenica svih baka, a evo i zašto

Mi smo vas ostavljali same i ništa vam nije falilo", "Ti si spavala celu noć čim si došla iz porodilišta", "Ti nikada nisi imala takve izlive besa"... Ako ste roditelj male dece, velika je šansa da ste makar jednom čuli neku od ovih rečenica.

Na društvenim mrežama ovakve situacije ponovo su pokrenule raspravu o fenomenu koji je dobio simpatičan, ali prilično precizan naziv - "gramnezija". Reč je o spoju engleskih izraza "grandparent" (baka ili deka) i "amnesia" (amnezija), a koristi se kada bake i deke deluju kao da su zaboravili koliko je zapravo zahtevno bilo odgajati malu decu.

Preporučujemo

Kako prenosi "Yumama" portal, izraz se godinama povremeno pojavljivao na internet forumima, ali je nedavno ponovo postao viralan zahvaljujući američkoj terapeutkinji i mami Ali Mekvej, koja na Instagramu govori o roditeljstvu.

Njena objava privukla je milione pregleda i veliki broj komentara roditelja koji su se prepoznali u ovim situacijama. Jer, iako bake i deke najčešće ne žele da budu neprijatni, poređenje današnje dece sa sopstvenom decom iz vremena kada su bili mali može da ostavi mnogo veći trag nego što očekuju.

"Ti si spavala celu noć čim smo te doneli iz porodilišta!"

Upravo ovakve rečenice mogu da budu posebno frustrirajuće za roditelje koji se svakodnevno bore sa neispavanošću, izlivima besa, izbirljivošću u ishrani ili problemima oko uspavljivanja.

Neki od tipičnih primera "gramnezije" su:

"Ti si prespavala celu noć čim smo te doneli iz porodilišta!"

"Ti si sa godinu dana već išla na nošu, i to smo rešili za vikend!"

"Ti nikada nisi imala takve izlive besa!"

"Dali smo ti žitarice i odmah si spavala celu noć. Jesi li probala to?"

"Ti nikada nisi bila izbirljiva. Jela si sve što ti stavimo na tanjir."

Na prvi pogled, ovakve rečenice mogu da zvuče kao bezazlene anegdote iz prošlosti ili pokušaj da baka i deka daju savet. Problem nastaje kada roditelj zbog njih počne da se pita da li nešto radi pogrešno.

Ako njihovo dete ne spava celu noć, često plače, odbija hranu ili ima česte izlive besa, poređenje sa pričom da je mama ili tata "bio potpuno drugačiji" može samo da pojača osećaj krivice i nesigurnosti.

Zašto bake i deke "zaboravljaju" koliko je bilo teško?

Postoji nekoliko mogućih objašnjenja za ovaj fenomen.

Jedno je jednostavno - sećanja se vremenom menjaju i ne ostaju uvek potpuno precizna. Posebno je moguće da se teški periodi, nakon mnogo godina, pamte drugačije nego dok su se zaista dešavali.

Tu je i psihološki fenomen poznat kao "euforično prisećanje", odnosno sklonost da neke događaje iz prošlosti pamtimo lepšim ili lakšim nego što su nam se činili u trenutku kada smo ih proživljavali.

Osim toga, roditeljstvo se promenilo. Preporuke koje su važile pre nekoliko decenija danas možda više nisu iste, jer su nova istraživanja donela drugačija saznanja o snu, ishrani, razvoju i vaspitanju dece.

Važno je i to da prethodne generacije, posebno majke, često nisu imale isti prostor da otvoreno govore o iscrpljenosti, preopterećenosti i svim teškoćama roditeljstva.

Danas je mnogo prihvatljivije reći da ste umorni, da vam je teško ili da ne znate šta da uradite u određenoj situaciji. Zbog toga ono što današnji roditelji otvoreno dele možda ranije nije ni bilo deo porodičnih razgovora.

Ono što se dešava danas ne postaje manje teško zbog priča iz prošlosti

Jedan od najvećih problema sa ovakvim poređenjima jeste to što mogu da učine da se roditelj oseća neshvaćeno.

Ako baka kaže da njeno dete "nikada nije plakalo", to ne menja činjenicu da njeno unuče danas plače i da mu je potrebna uteha. Ako se neko seća da je njegovo dete "spavalo celu noć", to ne znači da roditelj koji se sada budi nekoliko puta tokom noći nešto radi pogrešno.

Čak i kada su namere dobre, takvi komentari mogu da zvuče kao umanjivanje problema sa kojima se roditelji trenutno suočavaju.

Mnogi roditelji zbog toga prećute, naročito kada ne žele da uvrede svoje roditelje ili ostave utisak da ne cene njihovu pomoć.

Da li treba odgovoriti na "gramneziju"?

Ne postoji jedan ispravan odgovor. Ako nemate energije za raspravu, sasvim je u redu da komentar jednostavno pustite da prođe.

Roditeljstvo samo po sebi troši mnogo energije i nije svaka rasprava vredna dodatnog stresa.

Ako ipak želite da objasnite kako se osećate, razgovor može da počne bez optuživanja. Umesto da kažete da baka ili deka "uvek nešto pametuju", možete objasniti kakav efekat njihove reči imaju na vas.

Na primer:

"Kada kažeš da sam ja u tim godinama bila potpuno drugačija, počnem da se pitam da li ja nešto pogrešno radim kao roditelj."

Takav razgovor možete voditi uživo, telefonom ili porukom - u zavisnosti od toga šta vam je najprijatnije.

A ako ne želite da razgovarate direktno sa roditeljima, može pomoći razgovor sa partnerom, prijateljem, terapeutom ili drugim roditeljem koji prolazi kroz slične izazove.

Šta bake i deke mogu da kažu umesto toga?

Ponekad je roditelju male dece potrebno mnogo manje nego što mislimo. Ne još jedan savet, poređenje ili priča o tome kako je "nekada sve bilo lakše", već osećaj da ga neko razume.

Zato bi jedna od najkorisnijih rečenica mogla da bude jednostavna:

"Izgleda da smo zaboravili koliko je teško biti roditelj male dece."

A možda još važnije:

"Odlično se snalaziš. Biće lakše, ali razumemo da ti je sada teško."

Jer roditeljima koji su neispavani, iscrpljeni i preplavljeni obavezama često nije potreban dokaz da je nekada bilo drugačije. Potrebno im je da čuju da nisu sami i da to što im je teško ne znači da loše rade svoj posao.

(Ona.rs)