Kucamo u drvo, duvamo svećice i bacamo so preko ramena: 8 običaja koje radimo, a retko ko zna zašto

Neko pomene da mu već dugo sve ide dobro i gotovo instinktivno pokuca u drvo. Na rođendan ugasimo svećice i zamislimo želju. Kada prospemo so, neki će je bez razmišljanja baciti preko levog ramena, dok će potkovicu i danas mnogi okačiti kao simbol sreće.

Navike koje danas uglavnom doživljavamo kao bezazleno sujeverje imaju mnogo dužu istoriju nego što se čini. Neke vode do antičkih civilizacija, druge do starih evropskih verovanja, a pojedinima se poreklo tokom vekova toliko zamutilo da danas postoji nekoliko mogućih objašnjenja.

Preporučujemo

Ipak, zanimljivo je koliko ih i dalje ponavljamo - čak i kada u njih uopšte ne verujemo.

Zašto kucamo u drvo?

"Kucni u drvo" verovatno je jedan od najčešćih običaja koji je preživeo do danas. Izgovaramo ga kada pomenemo nešto dobro i ne želimo da "ureknemo" sreću.

Jedno od najčešćih objašnjenja povezuje običaj sa starim paganskim verovanjima prema kojima su drveće i šume bili povezani sa božanstvima i duhovima. Dodirivanje drveta moglo je da predstavlja traženje zaštite ili zahvalnost.

Postoji, međutim, i druga teorija - da savremeni običaj nema tako drevno poreklo, već da je povezan sa dečjim igrama u kojima je dodirivanje drveta predstavljalo sigurno mesto.

Zato priča o ovom običaju nije sasvim razjašnjena, ali je njegova današnja poruka vrlo jasna: dobro nam je, samo da tako i ostane.

Zašto duvamo svećice na rođendanskoj torti?

Rođendanska torta bez svećica danas gotovo da deluje nedovršeno. Ugasimo ih u jednom dahu, prethodno zamislimo želju i nikome je ne otkrivamo.

Svećice i obeležavanje rođendana imaju dugu istoriju, ali današnji običaj ne može jednostavno da se pripiše samo jednom narodu.

Stari Grci prinosili su Artemidi okrugle kolače i povezivali ih sa svetlošću Meseca, dok se mnogo direktniji prethodnik savremene rođendanske torte sa svećicama pojavljuje u Nemačkoj, kroz proslave dečjih rođendana poznate kao "Kinderfest".

Vremenom se ustalila i ideja da pre gašenja treba zamisliti želju.

Zašto bacamo so preko levog ramena?

So je vekovima bila dragocena namirnica, pa njeno prosipanje nije bilo beznačajno kao danas.

Iz prosute soli razvila su se različita sujeverja, uključujući verovanje da ona donosi nesreću. Kao "protivotrov" pojavio se običaj da se prstohvat prosute soli baci preko levog ramena.

Prema folklornom tumačenju, zlo se nalazi sa leve strane čoveka, pa bi so trebalo da ga otera ili zaslepi.

Možda danas malo ko ozbiljno očekuje đavola iza ramena, ali gest je preživeo.

Zašto je potkovica simbol sreće?

Potkovice se i dalje mogu videti iznad ulaznih vrata, u kućama, restoranima i kao motiv na nakitu.

Jedno od poznatijih objašnjenja potiče iz evropskog folklora i legende o Svetom Dunstanu, kovaču koji je, prema predanju, uspeo da nadmudri đavola i natera ga da obeća da neće ulaziti u kuću na kojoj se nalazi potkovica.

Značenje se dodatno povezivalo sa gvožđem, kojem su u različitim evropskim tradicijama pripisivana zaštitna svojstva.

Čak se i danas raspravlja kako potkovicu treba okrenuti. Po jednom verovanju krajevi treba da budu podignuti da "zadrže" sreću, a po drugom spušteni kako bi se sreća izlila na ljude koji prolaze ispod nje.

Zašto kažemo "nazdravlje" kada neko kine?

Kijanje je kroz istoriju dobijalo mnogo ozbiljnija značenja nego danas.

U različitim kulturama postojala su verovanja da je čovek tokom kijanja posebno ranjiv ili da kijanje može biti znak bolesti. Jedno od često ponavljanih objašnjenja vezuje običaj blagosiljanja osobe koja kine za vreme epidemija, mada je teško svesti njegovo poreklo na samo jedan događaj.

Danas je "nazdravlje" pre svega automatska ljubaznost.

Zašto razbijeno ogledalo navodno donosi sedam godina nesreće?

Ogledala su dugo bila predmeti kojima se pripisivala posebna simbolika. Jedno od najpoznatijih sujeverja kaže da njegovo razbijanje donosi čak sedam godina nesreće.

Objašnjenje se često vezuje za stare Rimljane i verovanje da se čovekov život obnavlja u ciklusima od sedam godina. Ako bi ogledalo, koje je na simboličan način predstavljalo čoveka, bilo razbijeno, trebalo je da prođe čitav ciklus da se posledice ponište.

Naravno, za takvo verovanje nema stvarne osnove, ali broj sedam ostao je sastavni deo sujeverja.

Zašto prekrštamo prste kada želimo sreću?

Danas je dovoljno da neko kaže "držim ti palčeve" ili prekrsti dva prsta i svi razumemo poruku.

Poreklo prekrštenih prstiju nije potpuno sigurno. Jedno objašnjenje vezuje gest za hrišćansku simboliku krsta, dok ga druga tumačenja povezuju sa starijim evropskim običajima prizivanja sreće.

Bez obzira na poreklo, gest je postao toliko univerzalan da se koristi i među ljudima koji mu ne pripisuju nikakvo religijsko ili natprirodno značenje.

Zašto se plašimo petka 13?

Ovde su se spojila dva stara straha - od broja 13 i od petka.

Broj 12 vekovima je imao značenje celovitosti: 12 meseci, 12 znakova Zodijaka, 12 apostola. Broj koji dolazi odmah posle njega u zapadnoj tradiciji počeo je da dobija neprijatne konotacije.

Petak je takođe u hrišćanskoj tradiciji povezan sa Hristovim raspećem. Ipak, ideja da je baš petak 13. posebno nesrećan datum mnogo je mlađa nego što se često predstavlja, a širu popularnost dobila je tek u modernom dobu.

Zajedničko svim ovim običajima možda je baš to što su nadživeli verovanja iz kojih su nastali. Ne moramo da mislimo da će nam prosuta so doneti nesreću ili da će kucanje u drvo promeniti budućnost.

Ali kada kažemo da nam već dugo sve ide dobro?

Za svaki slučaj, mnogi će ipak potražiti najbliži komad drveta.

(Ona.rs / Supermama)