Prva deca nose najveći teret, a najmlađa su večito mezimče u kući; ILI KONTRA? To umnogome utiče na vaš život

Da li ste se ikada zapitali zašto ste vi uvek morali da budete najodgovorniji u kući, dok su mlađa braća ili sestre prolazili mnogo lakše kroz život? Možda ste i vi ta večita porodična beba oko koje su svi trčali, ili ste odrasli kao jedinac koji je uvek bio centar sveta. Iako braća i sestre rastu pod istim krovom, istina je da nikada ne dele baš potpuno iste okolnosti.

Psiholog Ljubica Bogetić za NIN objašnjava da redosled rođenja dece u porodici utiče na njihov razvoj, a naročito na formiranje njihovog karaktera. Roditelji se tek sa prvim detetom uče roditeljstvu, drugo stiže u već zrelu porodičnu priču, dok najmlađe dobija starije čuvare i vojsku braće i sestara.

Preporučujemo

Prvo dete uvek nosi najveći teret

Kada se rodi prvo dete, mama i tata su najoprezniji, sve proveravaju milion puta i strahuju od svake sitnice. Tu svu silnu roditeljsku brigu najstariji mališani obično "pokupe" i nose na leđima veći deo života.

Prvo dete obično pokupi te strahove i nosi se sa njima veći deo života, navodi Bogetić i dodaje da se od najstarijih često očekuje previše. Zbog toga ova deca vrlo rano postaju starmala, preuzimajući ulogu malih odraslih ljudi pre nego što im je vreme za to. Psiholozi primećuju da su prvorođena deca često perfekcionisti i umeju da budu stroga prema sebi.

Kako se snalaze majstori prilagođavanja

Za razliku od prvenca, drugo dete već ima spremnog idola u kući ali i prvu pravu konkurenciju za roditeljsku pažnju. Zato se od malih nogu trudi da pronađe svoj prolaz do maminih i tatanih očiju.

Drugorođena deca imaju najrazvijeniju socijalnu inteligenciju, ističe Bogetić, naglašavajući da su roditelji sa njima znatno opušteniji. Dok jedni biraju da budu mirni i poslušni, drugi postaju glavni zabavljači u kući, a neki umeju pošteno i da se pobune samo da bi privukli pažnju.

Porodično mezimče koje nikada ne odrasta

Sa trećim detetom u kući vlada potpuno drugačija atmosfera. Mama i tata su već iskusni, pa najmlađi član dobija najviše slobode, ali i onaj čuveni status.

Vrlo često ono je mezimče u porodici i ostaje večita beba i mali čak i kada postane odrasla osoba, objašnjava psiholog. Kada je razlika u godinama velika, najmlađi stariju braću i sestre doživljava maltene kao dodatne roditelje. Kada porastu, ova deca najčešće ostaju znatno slobodoumnija.

Šta je sa jedincima i blizancima

Deca koja nemaju braću i sestre naviknuta su da je pažnja usmerena potpuno na njih, zbog čega se neretko osećaju kao pravi centar sveta. To im uliva veliku sigurnost, mada stručnjaci podsećaju da konačan karakter ipak zavisi i od vaspitanja i temperamenta.

Sa blizancima je priča sasvim drugačija jer sve dele u sekundu, pa se u njihovom svetu rano rađaju različite uloge - jedno bude povučenije, drugo preduzimljivo. Na kraju krajeva, svaka pozicija ima svoje prednosti i manjkavosti, pa mada nas red rođenja oblikuje, on ipak nije jedina sudbina koja nam je u životu zapisana.

(Ona.rs / NIN)