Da li ste vi ovakvi? Odrastanje u stresnoj porodici ostavlja traga: 9 stvari iz detinjstva vas i danas prati

Odrastanje u nepredvidivom i emocionalno nestabilnom porodičnom okruženju može ostaviti dubok trag i dugo nakon što napustite roditeljski dom. Deca se prirodno prilagođavaju sredini u kojoj rastu i pronalaze načine da se izbore sa nesigurnošću, nedostatkom strukture ili roditeljima koji su bili emocionalno nedostupni. Ono što vam je nekada u najranijim danima pomagalo da se osećate bezbedno, kasnije u zrelom dobu ume žestoko da vam oteža odnose, postavljanje jasnih granica ili suočavanje sa sopstvenim emocijama.

Portal Index.hr prenosi listu od devet navika koje se najčešće javljaju kod ljudi koji su prošli kroz ovakve životne okolnosti. Da li prepoznajete sebe u nekoj od njih?

Preporučujemo

Sve mora da bude pod konac i pod vašom kontrolom

Kada odrastate u okruženju gde se pravila menjaju preko noći, sasvim je prirodno da razvijete snažnu potrebu za kontrolom. Kasnije u životu to se često pretvara u izrazitu samostalnost i ogroman teret jer vam je teško da se oslonite na bilo koga drugog.

Ovakav obrazac ponašanja posebno je izražen kod mališana koji su prerano morali da preuzmu odgovornosti odraslih - da brinu o domaćinstvu, mlađoj braći i sestrama, pa čak i o samim roditeljima. Takva iskustva grade čeličnu otpornost, ali istovremeno stvaraju tihi strah da će sve propasti ukoliko vi sami ne preuzmete kormilo.

Crvenite li kada vam neko dođe u goste?

Deca koja stasavaju u neurednim ili haotičnim domovima često nose ogroman teret i osećaj srama zbog prostora u kojem žive. U tim trenucima, oni uglavnom izbegavaju da dovode prijatelje u kuću ili provode što je moguće manje vremena unutar četiri zida, strahujući od surovih tuđih reakcija.

Najzanimljivije u celoj priči jeste to što se ovaj neugodan osećaj često zadržava i mnogo godina kasnije. Čak i onda kada se odselimo, sredimo sopstveni dom i imamo potpunu kontrolu nad životnim prostorom, senka starog srama ume ponovo da se pojavi.

Zašto nikada ne sedite skrštenih ruku?

Ukoliko porodični dom nije bio mesto gde ste mogli opušteno da udahnete vazduh, obaveze i aktivnosti van kuće postajale su jedini spas i beg. Taj mehanizam se kod mnogih zadržava i duboko u zrelim godinama.

Ljudi koji nose ove navike stalno ispunjavaju svoj dan poslom, kućnim poslovima ili hiljadama sitnih obaveza, dok im tišina i samoća stvaraju neopisivu nelagodu. Kada nema buke i posla, ostajemo sami sa mislima i emocijama koje smo godinama uporno gurali pod tepih.

Da li uvek očekujete najcrnji scenario?

Život pored roditelja čija su obećanja bila prazna, koji se nisu pojavljivali kada su bili najpotrebniji ili su burno reagovali na svaku sitnicu, uči dete da stalno bude na oprezu. Zbog toga u odraslom dobu često preterano razmišljamo o tome šta bi moglo žestoko da pođe po zlu.

Imamo stalnu potrebu da unapred isplaniramo i obezbedimo svaki detalj, noseći u sebi uverenje da sve moramo sami da rešimo jer nam je život tako pokazao.

Gde nestaju vaša tuga, bes i suze?

Kada su tuđa raspoloženja i potrebe u kući uvek bili na prvom mestu, dete brzo shvata da sopstvena osećanja mora da stavi u drugi plan. Umesto da otmeno pokaže bes, tugu ili strah, ono ih skriva duboko u sebi kako ne bi napravilo dodatni problem.

Ovakav šablon se lako prenosi u odrasli život, pa mnogima kasnije postane pravo umeće da uopšte dokuče šta zapravo osećaju, a kamoli da to otvoreno pokažu partneru ili prijateljima.

Zašto nikome ne umete da kažete "ne"?

Ako vam je tokom odrastanja nebrojeno puta stavljeno do znanja da su vaše želje preterane, nevažne ili pravi teret, vrlo brzo ćete ih potpuno ignorisati. U partnerskim i prijateljskim odnosima to se vidi kroz stalno prilagođavanje drugima.

Takve osobe teško postavljaju granice, gotovo nikada ne govore "ne" i ne traže ono što im je istinski potrebno, jer su od malih nogu navikle da tuđe potrebe uvek nose pobedu.

Da li vas tuđa namrštena lica izluđuju?

Kada živite sa nepredvidivim reakcijama, ton glasa, izraz lica ili obična promena raspoloženja ukućana postaju signali za uzbunu koje mozak besomučno prati. Ta preterana osetljivost kasnije prerasta u stalnu brigu o tuđem mišljenju, panični strah od autoriteta i beg od svake situacije koja bi mogla da izazove negativnu povratnu informaciju.

Svađa je gora od svake nepravde

U domovima gde su rasprave uvek bile bučne i razorne, sukob postaje bauk koji se izbegava po svaku cenu. Zbog toga mnogi od nas i kao odrasli ljudi pokušavaju da sačuvaju mir makar išli direktno protiv sopstvenih interesa i uverenja. Umesto da otvoreno kažu šta ih muči, biraju tišinu, povlačenje ili popuštanje samo da ne bi planula nova vatra.

Skener za tuđe emocije koji nikada ne spava

Deca iz nestabilnih porodica nauče da čitaju atmosferu u prostoriji brže nego bilo koji detektor. Pre nego što uopšte promisle kako su oni sami, njihov pogled već analizira kako se osećaju ljudi oko njih i da li se u vazduhu oseća nova svađa.

Ono što je nekada bio štit i način preživljavanja, ostaje navika i u zrelim godinama. Ove osobe za tren oka primete i najmanju promenu u tuđem ponašanju i osećaju ogromnu odgovornost da sve isprave, čak i onda kada apsolutno nisu krive za tuđu lošu volju.

Stručnjaci sa pravom naglašavaju da nijedna od ovih navika sama po sebi nije dokaz da je neko odrastao u haotičnoj porodici, niti predstavlja medicinsku dijagnozu. Na naše ponašanje i emotivne reakcije utiče bezbroj različitih faktora, a slični obrasci mogu izrasti iz potpuno različitih životnih priča.

(Ona.rs / Index.hr)