Danska uvodi nova pravila u školama: Nastavnici bi mogli fizički da intervenišu kada učenik ozbiljno ometa čas

Šta nastavnik sme da uradi kada učenik uporno ometa nastavu, odbija da posluša upozorenja i onemogućava drugoj deci da prate čas? Ovo pitanje postalo je predmet rasprave u Danskoj, gde je vlada predložila nova pravila koja bi prosvetnim radnicima omogućila da, pod strogo određenim uslovima, fizički intervenišu i u situacijama u kojima učenik ozbiljno ometa nastavu.

Predlog zakona podnet je danskom parlamentu 8. oktobra, a njegova suština nije u tome da nastavnicima bude dozvoljeno da kažnjavaju učenike fizičkom silom. Cilj je da se preciznije definiše kada zaposleni u školi smeju da reaguju ako razgovor, upozorenja i druge blaže mere ne daju rezultat.

Ipak, predlog je otvorio važno pitanje: gde se završava pravo nastavnika da zaštiti bezbednost i nesmetano odvijanje časa, a gde počinje obaveza da se dete zaštiti od neprimerenog postupanja odraslih?

U kojim situacijama bi nastavnici smeli da intervenišu?

Prema predlogu danskog Ministarstva obrazovanja, fizička intervencija bila bi moguća u nekoliko jasno određenih situacija. To uključuje slučajeve kada učenik oštećuje stvari ili školsku imovinu, fizički povređuje druge ili sebe i druge izlaže fizičkoj opasnosti.

Novina je proširenje pravila na situacije u kojima učenik psihički povređuje druge ili ozbiljno ometa nastavu. To znači da bi fizička intervencija, u određenim okolnostima, mogla da bude dozvoljena i kada problem nije neposredno fizičko nasilje.

Kao primeri navode se situacije u kojima učenik pravi ozbiljan nered, odbija da napusti prostoriju i sprečava druge da prate nastavu. Ipak, sama činjenica da dete ne sluša nastavnika ili se ponaša neposlušno ne znači automatski da je fizička intervencija opravdana.

Svaki slučaj morao bi da se procenjuje pojedinačno, uzimajući u obzir okolnosti i ozbiljnost ponašanja. Predlog predviđa da se fizička sila koristi samo izuzetno, kada druge mogućnosti nisu dovoljne.

Fizička intervencija samo kao poslednja mogućnost

Danske vlasti naglašavaju da nastavnik najpre treba da pokuša da reši problem blažim merama. To može da podrazumeva razgovor sa učenikom, upozorenje ili pokušaj da se dete udalji iz situacije u kojoj ometa druge.

Ako takvi pokušaji ne uspeju, fizička intervencija mogla bi da bude primenjena samo ako je neophodna i srazmerna problemu. To znači da reakcija ne sme da bude grublja niti duža nego što je potrebno da bi se situacija stavila pod kontrolu.

Predlog, dakle, ne daje nastavnicima neograničeno pravo da koriste silu. Naprotiv, predviđa da intervencija bude što blaža i što kraća, uz obavezu škole da nastavi da se bavi uzrocima problematičnog ponašanja.

Danski ministar obrazovanja Magnus Heunicke poručio je da nastavnici ne bi trebalo da strahuju od otkaza zato što su neophodno intervenisali u situaciji koja je izmakla kontroli. Ministarstvo istovremeno ističe da škole imaju odgovornost da sprečavaju takve situacije, a ne samo da reaguju kada do njih dođe.

Šta kažu oni koji podržavaju promenu, a šta kritičari?

Predlog je naišao na podršku dela nastavničkog sindikata, koji smatra da prosvetnim radnicima treba jasniji pravni okvir za postupanje u teškim situacijama. Nastavnici se ponekad suočavaju sa ponašanjem koje ugrožava bezbednost ili onemogućava čitavom odeljenju da prati nastavu, a pritom nisu sigurni koje mere smeju da primene.

Sa druge strane, organizacije koje se bave pravima dece upozoravaju da bi proširena ovlašćenja mogla posebno da pogode učenike koji već imaju socijalne, emocionalne ili druge teškoće. Kritičari zato naglašavaju značaj prevencije, stručne podrške i pedagoških metoda koje mogu da spreče eskalaciju sukoba.

U središtu rasprave nalazi se pitanje kako istovremeno zaštititi pravo svih učenika na bezbedno i mirno okruženje za učenje i sprečiti da fizička intervencija postane zamena za razgovor, podršku i vaspitni rad.

Prema predlogu, roditelji i nadležni opštinski organi trebalo bi da budu obavešteni o svakom slučaju upotrebe sile. Takva obaveza trebalo bi da omogući da se intervencije evidentiraju i da se njihova opravdanost može naknadno razmotriti.

Danska nije prva zemlja koja razmatra ovakva pravila

Slična pitanja već su uređena u pojedinim evropskim zemljama. U Norveškoj su pravila o fizičkoj intervenciji školskog osoblja proširena tako da obuhvate i ozbiljno ometanje nastave, kao i određene oblike psihičkog povređivanja drugih. Nova pravila tamo se primenjuju od avgusta 2025. godine.

U Engleskoj, takođe, školsko osoblje može da primeni razumnu silu u zakonom predviđenim okolnostima, uključujući održavanje reda i discipline. I tamo se naglašava da upotreba sile mora da bude opravdana konkretnom situacijom.

Danski predlog oslanja se na iskustva drugih zemalja, ali je njegova primena i dalje predmet zakonodavnog postupka. Prema dostupnim informacijama, planirano je da nova pravila počnu da važe od avgusta 2027. godine, ukoliko budu usvojena.

Važno je, međutim, napraviti jasnu razliku između fizičke intervencije radi sprečavanja opasnosti ili ozbiljnog ometanja nastave i fizičkog kažnjavanja. Predlog se odnosi na prvu situaciju, dok fizičko kažnjavanje nije dozvoljeno.

Rasprava u Danskoj pokazuje koliko je teško pronaći ravnotežu između autoriteta nastavnika, prava dece i potrebe da škola bude bezbedno mesto za sve. Jasna pravila mogu da pomognu nastavnicima da znaju kako da postupe, ali njihova primena zavisiće i od toga koliko se dosledno budu poštovali uslovi, ograničenja i prava učenika.

(Ona.rs / Zelena učionica)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.