Eva Mendes priznala ono što mnoge majke kriju: „Ovo je moja najgora navika koju pokušavam da promenim“

Glumica Eva Mendes otvoreno je govorila o izazovima roditeljstva i priznala jednu naviku koju nikako ne uspeva u potpunosti da promeni – povišen ton i vikanje na decu. Majka dve devojčice priznala je da joj je upravo to jedan od najtežih obrazaca ponašanja koji pokušava da prekine.

„Jedan od najtežih obrazaca za mene da prekinem jeste vikanje. U mojoj glavi to nije zlobno vikanje, ali nije ni važno – ja vičem“, rekla je Mendes tokom gostovanja u jednom podkastu o roditeljstvu. Iako zna da vikanje nije najbolji način komunikacije sa decom, glumica je priznala da joj se ponekad ipak dogodi.

Preporučujemo

Zašto roditelji viču na decu?

Eva Mendes svakako nije jedini roditelj koji se bori sa ovom navikom. Stručnjaci objašnjavaju da roditelji često podižu glas kada su preopterećeni, pod stresom ili kada imaju osećaj da gube kontrolu nad situacijom. Buka, dečje negodovanje, plač, vrištanje i užurbanost svakodnevnog života mogu dovesti do toga da roditelj jednostavno više ne može da podnese dodatnu stimulaciju.

Ponekad se vikanje javlja i kada roditelj oseća bespomoćnost – na primer, kada dete ne sluša ili se ponaša agresivno. Dugotrajan stres i roditeljska iscrpljenost takođe mogu doprineti tome da vikanje postane uobičajena reakcija.

Način na koji smo i sami odrastali može imati uticaj

Stručnjaci ističu i da način na koji smo odgajani može uticati na naše roditeljsko ponašanje. Ako je vikanje bilo uobičajen način komunikacije u našoj porodici dok smo odrastali, postoji veća verovatnoća da ćemo i sami nesvesno ponavljati isti obrazac.

Kada čovek nije imao priliku da nauči kako da se nosi sa stresom i konfliktom bez povišenog tona i ljutih reči, teško je promeniti ono što mu je poznato. Zbog toga prekidanje tog obrasca zahteva vreme i svesni trud.

Ako vičete, to ne znači da ste loš roditelj

Jedna od najvažnijih poruka stručnjaka jeste da roditelj koji povremeno povisi ton nije automatski loš roditelj. Umesto da se roditelj zbog toga stalno osuđuje, korisnije je da pokuša da shvati šta se zapravo nalazi u pozadini njegove reakcije.

Stručnjaci savetuju da sebi postavite nekoliko pitanja:

• Da li ste neispavani?
• Da li imate previše obaveza?
• Da li dobijate dovoljno podrške od partnera ili drugih bliskih ljudi?
• Da li uopšte imate vremena za sebe?
• Da li osećate ljutnju, ogorčenost ili usamljenost?

Vikanje ponekad može biti znak da roditelju nije potreban „bolji način disciplinovanja deteta“, već odmor, podrška i predah.

Napravite pauzu kada osetite da ćete povisiti glas

Kada osetite da stres raste, pokušajte da napravite kratku pauzu pre nego što reagujete. To može biti veoma jednostavno – popijte čašu vode, udahnite duboko ili se na trenutak udaljite od situacije, ukoliko je dete na sigurnom. Čak i minut ili dva mogu biti dovoljni da se smirite i vratite kontroli. Ako se ovakve situacije često ponavljaju, stručnjaci preporučuju da roditelj potraži dodatnu podršku, uključujući razgovor sa terapeutom.

Šta uraditi nakon što ste vikali?

Ako ste ipak povisili glas, važno je ono što uradite nakon toga. Razgovarajte sa detetom i priznajte da ste pogrešili. Možete mu objasniti da niste želeli da vičete i da ćete pokušati da sledeći put reagujete drugačije.

Stručnjaci smatraju da je upravo ovakav razgovor važan jer dete tada uči da svi ljudi greše, ali da je moguće preuzeti odgovornost, izviniti se i popraviti odnos. Kada roditelj pokaže da ume da prizna grešku i popravi situaciju, dete dobija važnu životnu lekciju.

Ne težite savršenstvu

Roditelji danas često imaju osećaj da moraju da prate bezbroj pravila kako bi svoju decu odgajali „ispravno“. Ali stručnjaci podsećaju da jedan loš trenutak neće uništiti dete. Mnogo su važniji obrasci koji se ponavljaju tokom vremena – da li dete generalno oseća ljubav, sigurnost, podršku i povezanost sa roditeljem.

Zato roditelji ne bi trebalo da teže savršenstvu. Eva Mendes svojim priznanjem zapravo pokazuje ono što mnogi roditelji nerado priznaju: roditeljstvo nije uvek mirno, strpljivo i savršeno. Ponekad se povisi glas. Ponekad se pogreši. Ali važno je prepoznati grešku, vratiti se detetu, razgovarati i pokušati ponovo. Nije cilj biti savršen roditelj, već graditi odnos u kojem dete zna da je voljeno, sigurno i prihvaćeno.

(Ona.rs/parents)