Nemate bliske prijatelje? Vaših 11 sitnih navika u razgovoru možda objašnjava zašto

Ljudi retko ostanu bez bliskih prijatelja zbog jedne velike svađe. Odnosi se češće gase razgovor po razgovor, kroz navike koje deluju bezazleno osobi koja ih ima, ali sagovorniku ostavljaju utisak da nije viđen, saslušan ili zaista važan.

Neko može godinama razgovarati sa istim kolegama, komšijama i poznanicima, a da nijedan odnos ne postane blizak. Razgovori su prijatni, nema otvorenih sukoba i niko nije uradio ništa očigledno pogrešno. Ipak, veza ostaje površna.

Preporučujemo

Bliskost se ne gradi samo vremenom provedenim zajedno. Potrebni su radoznalost, uzajamno otvaranje, pažljivo slušanje i spremnost da obe strane ulože trud. Sledećih 11 navika mogu neprimetno sprečiti da poznanstvo preraste u pravo prijateljstvo.

1. Odgovarate na pitanja, ali nikada ne uzvratite pitanje

Neko vas pita kako je prošlo putovanje, a vi detaljno odgovorite. Razgovor zatim stane dok sagovornik ne pronađe novo pitanje.

Takva komunikacija nije nepristojna, ali se odvija samo u jednom smeru. Druga osoba obavlja sav posao, a kada se umori od ispitivanja, odnos prestaje da napreduje.

Istraživanja su pokazala da su ljudima simpatičniji sagovornici koji postavljaju više pitanja, naročito potpitanja. Jednostavno "A kako si ti?" može napraviti veliku razliku.

2. Na tuđu priču odmah odgovarate svojom

Prijatelj počne da govori o problemu, a vi se odmah setite gotovo identične situacije iz svog života. Verovatno želite da pokažete razumevanje, ali ste pažnju već prebacili na sebe.

Umesto da odmah ispričate svoju priču, pitajte šta se zatim dogodilo ili kako se osoba osećala. Sličan doživljaj možete podeliti kasnije, kada sagovornik završi ono što je želeo da kaže.

3. Na lepu vest prvo odgovarate problemom

Neko vam saopšti da je dobio posao, kupio stan ili započeo novu vezu, a vi odmah pitate za platu, kredit, udaljenost ili moguće komplikacije.

Vaša pitanja možda jesu razumna, ali osoba u tom trenutku želi da se neko najpre raduje sa njom. Ako svaku dobru vest pretvorite u analizu rizika, ljudi će vremenom prestati da vam je donose.

Prvo pokažite oduševljenje. Praktični razgovor može da sačeka nekoliko minuta.

4. Ne primećujete da sagovornik želi da završi razgovor

Osoba gleda na sat, uzima torbu, ponavlja "dobro" i "onda ništa", ali vi započinjete novu temu. Možda samo uživate u razgovoru, ali sagovornik oseća da ne može lako da ode.

Ljudi koji redovno previđaju takve signale mogu postati naporni iako nemaju lošu nameru. Završiti razgovor u pravom trenutku jednako je važna društvena veština kao i započeti ga.

5. Svaku tišinu popunjavate pričom o sebi

Kratka pauza u razgovoru ne znači da je komunikacija propala. Ona drugoj osobi može dati vreme da razmisli i kaže nešto važnije.

Ako svaku tišinu odmah ispunite pričom o svom poslu, porodici ili problemima, sagovornik neće dobiti dovoljno prostora. Razgovor tada može delovati dinamično, ali ostaje neuravnotežen.

Ne morate da se plašite nekoliko sekundi tišine. Bliskost ne zahteva neprekidno pričanje.

6. U neutralnim rečenicama čujete kritiku

Prijatelj kaže da je umoran, a vi zaključite da je umoran od vas. Pominje da je zauzet, a vi to doživite kao odbijanje. Kaže da mu se dopao prethodni restoran, a vi čujete kritiku mesta koje ste sada izabrali.

Usamljenost i strah od odbacivanja mogu učiniti osobu preosetljivom na moguće znakove pretnje. Problem je što se tada svaki razgovor pretvara u teren po kojem drugi moraju pažljivo da hodaju.

Pre nego što reagujete, proverite da li je kritika zaista izgovorena ili ste je sami dopisali.

7. Na svako pitanje odgovarate sa "dobro" ili "sve je u redu"

Privatnost je legitimna, ali bliskost zahteva postepeno otkrivanje. Ako na svako pitanje odgovarate jednom rečju, druga osoba ostaje pred zatvorenim vratima.

Prijateljstvo se razvija kada neko podeli malo više nego što situacija zahteva, a druga osoba mu uzvrati sličnim poverenjem. Ako nikada ništa ne stavite na sto, razmena ne može ni da počne.

Ne morate odmah otkrivati najdublje tajne. Dovoljno je da umesto "dobro" kažete šta vam se tog dana zaista dogodilo.

8. Ne vraćate se na ono što vam je osoba ranije ispričala

Prijatelj vam je rekao da njegovu sestru čeka važan pregled. Kada se ponovo vidite, pitate samo kako je proveo vikend.

Možda niste namerno zaboravili, ali njemu ostaje utisak da ono što vam je poverio nije bilo važno. Bliskost se gradi kada zapamtimo prethodnu priču i sledeći put nastavimo odatle.

Prijateljstvo nije stotinu zasebnih razgovora. Ono je nit koja ih povezuje.

9. Ispravljate detalje koji ništa ne menjaju

Neko priča emotivnu priču, a vi ga prekidate da biste naglasili da se događaj odigrao u utorak, a ne u sredu. Možda cenite preciznost, ali za smisao priče taj podatak nije važan.

Česta ispravljanja mogu stvoriti osećaj da sagovornik polaže ispit. Posle dovoljno takvih prekida, ljudi prestaju da dele priče jer ne žele da brane svaki detalj.

Pre nego što ispravite osobu, zapitajte se menja li tačnost podatka ono što pokušava da vam kaže.

10. Posle prijatnog razgovora ubedite sebe da je sve prošlo loše

Razgovor je drugoj osobi bio sasvim prijatan, ali vi kasnije analizirate svaku rečenicu. Uverite sebe da ste previše pričali, izgovorili glupu šalu ili ostavili loš utisak.

Istraživanja pokazuju da ljudi često potcenjuju koliko su se dopali sagovorniku. Ovaj fenomen naziva se "jaz dopadanja".

Problem nije samo sumnja u sebe, već ono što uradite posle nje. Ako pretpostavite da druga osoba ne želi ponovni kontakt, nećete joj se javiti i nikada nećete dobiti priliku da vam pokaže suprotno.

11. Nikada ne predložite sledeće viđanje

Na kraju susreta kažete da bi trebalo ponovo da se vidite, ali ne predložite dan. Rado prihvatate pozive, ali ih sami retko upućujete jer ne želite da se namećete.

Tako ceo odnos zavisi od inicijative druge osobe. Kada se ona umori, preseli ili postane zauzeta, prijateljstvo se završi bez odluke da ga iko prekine.

Ako želite da nekoga vidite, nemojte čekati dokaz da on želi isto. Predložite kafu, šetnju ili konkretan datum.

Bliskost se ne događa sama od sebe

Nijedna od ovih navika ne znači da je osoba loša, sebična ili osuđena na usamljenost. Mnoge nastaju iz stidljivosti, anksioznosti, nesigurnosti ili straha da ćemo se nametnuti.

Dobra vest je da se mogu menjati. Postavite još jedno pitanje. Sačekajte pre nego što ispričate svoju priču. Obradujte se tuđoj sreći, zapamtite važan detalj i prvi predložite sledeći susret.

Bliska prijateljstva retko nastaju zahvaljujući jednom savršenom razgovoru. Grade se nizom malih trenutaka u kojima obe osobe osećaju da su primećene i da drugoj strani nije svejedno.

(Ona.rs / Bolde)