"U WC idemo noću kad nje nema": Kako izgleda kad vam komšinica zagorčava život znaju njih dve što žive u 5 m²

Kada su Oksana Vikulova i njena porodica spakovale kofere i napustile rodni grad, verovale su da čine pravu stvar za budućnost. Oksana je upisala master studije na Filološkom fakultetu, a selidba u Veliki Novgorod delovala je kao početak novog, lepšeg poglavlja. Umesto toga, završile su u trošnoj komunalnoj sobi od svega devet kvadratnih metara, gde su poslednje dve godine života proživljavale u strahu, poniženju i neprekidnim svađama sa komšinicom.

Preporučujemo

Da nesreća bude veća, sa njima je živela i Oksanina baka Ljudmila, koja je imala 84 godine, a usled ateroskleroze i demencije ubrzo je potpuno prestala da hoda. Zamislite samo teror u vidu pet spratova bez lifta, staračkih kolica koja ne mogu da prođu kroz uska vrata i kupatila u koje nemoćnu ženu nisu mogli ni da smeste. Zbog previsoke kade, Oksana i njena majka morale su da iznajmljuju hotelske sobe nekoliko puta mesečno samo da bi baka mogla ljudski da se okupa.

Čišćenje podova hlorom i život u tajnosti

Pravi pakao počeo je onog trenutka kada je Oksana završila fakultet i porodica rešila da proda svoju sobu kako bi konačno pobegla iz ove zajedničke kuhinje i hodnika. Tada se na njihovom putu našla 52-godišnja komšinica Nadežda Stepanova, žena koja je rešila da ih po svaku cenu istera ili natera da joj predaju nekretninu u bescenje.

Uznemiravanje je išlo dotle da su nesrećne žene morale da prilagođavaju svoje osnovne potrebe raspoloženju pomahnitale komšinice.

- Mi smo čak i u toalet trudile da ne idemo kada je ona tu. Veš smo prale i čistile kada bi ona otišla - iskreno priča devojka, objašnjavajući da su veš prale i čistile isključivo noću ili kada Stepanova nije bila u stanu, jer bi u suprotnom odmah usledile uvrede i guranje.

Situacija je kulminirala 26. decembra 2025. godine, kada je Oksana zatekla hodnik ispred vrata poprskan tečnošću koja je oštro zaudarala na hlor.

- Sviđa ti se, kravo? A nama se sviđa da udišemo vaš smrad! -rekla je komšinica kada je izletela iz sobe dok je Oksana brisala pod.

U opštem metežu, Stepanova je nasrnula na Oksaninu majku Anu, odgurnuvši je toliko snažno da je žena pala na pod, a isto je učinila i Oksani, koja je sve snimala mobilnim telefonom.

Kad policija dođe, a pravde nigde nema

Pozvana u pomoć, policija se ponela krajnje poražavajuće. Umesto da zaštiti žrtve napada, lokalni policajac je pred svima počeo da ubeđuje Oksanu da proda sobu upravo ženi koja ih teroriše, govoreći joj da "nema razlike ko kupuje".

Zastrašujući razgovor koji se odigrao pred organima reda najbolje oslikava nemoć ove porodice. Kada je komšinica počela da preti novim prijavama i inspekcijama zbog "smrada bolesne babe", policajac je prešao preko svega sledećim rečima.

- U svakom slučaju, kad se one isele, nestaće.

Nakon što je 6. maja 2026. godine baka Ljudmila preminula, pritisak se donekle promenio, ali strah je ostao. Oksana i njena majka danas žive u dubokoj izolaciji, ne izlazeći iz svoje sobe da ne bi srele Stepanovu. Zajedničke prostorije koriste samo noću, krijući se poput lopova u sopstvenom stanu.

Izgubljene stvari i san o šatoru u polju

Tragedija ove porodice ne vezuje se samo za Novgorod. Još ranije, kada su prodavale stan u rodnom gradu, nova vlasnica ih je izbacila pre roka i zadržala njihove najvrednije stvari - uključujući dedine i babine ordene (oboje su bili veterani rada), kao i police iz izvršnog lista na kojima su ostali zimski jorgani, frižider i omiljena knjiga "Gradić" Šarlote Bronte. Oksana je dobila spor na sudu, ali izvršitelji nisu mrdnuli prstom, proglasivši da presuda "ne može da se izvrši".

Sada, okružene lepotama starog ruskog grada, u kom se turisti dive crkvama iz XIII i XIV veka, Oksana i Ana šetaju pod toplim jesenjim suncem, razmišljajući o jedinom izlazu.

Dok posmatraju staru arhitekturu i razgolićene putnike, Oksana gorko sleže ramenima i priznaje sledeć.

- Čini mi se da sam spremna da postavim šator negde u polju i odem tamo da živim. Više ne mogu ovako.

(Ona.rs / Takie Dela)