Planina kod Čačka ime je dobila po tragičnoj sudbini srpske devojke: Neotkriveni dragulj Šumadije

Planina je bogata šumom i predivnim pejzažima koji su inspiracija mnogim slikarima

Čačanska kotlina i planine koje je okružuju opevane su u brojim pesmama, a  prirodne lepote ovog kraja Šumadije su "začinjene" i brojnim kulturno-istorijskim, ali i verskim spomenicima.

Preporučujemo

Ovčarsko-kablarska klisura i planine Ovčar i Kablar nadaleko su poznati po svojoj posebnosti, a vidikovci na ovim planinima iz godine u godine beleže sve više posetilaca.

Međutim, okolina Čačka krije još jedan turistički dragulj i potpuno neopravdano zapostavljenu prirodnu lepoticu. Planina Jelica prirodna je granica između Dragačeva i grada na Moravi, bogata šumom i živopisnim brdima sa kojih "puca" veličanstven pogled.

U organizaciji Planinarskog društva "Kablar", a u cilju promocije ove destinacije koja krije veliki turistički potencijal, biće održano planinarenje njenim stazama.

- Suština je u promociji planine Jelice koja je na neki način zapostavljena i u senci Ovčara i Kablara. U pitanju je vrlo interesantna promotivna akcija i tura. Nažalost, Jelica još nije dobila priliku da otkrije posetiocima sve zanimljivosti koje je krase. Tura će se održati u subotu 2. aprila, posle čega će biti organizovan tradicionalni planinarski ručak i dodeljene zahvalnice -  naveo je Aleksandar Barać, predsednik PD "Kablar".

Ono po čemu se Jelica izdvaja od ostalih planina u okolini jeste legenda koja kruži o tome kako je uopšte dobila ovo, za jednu prirodnu površinu, neobično ime.

- Turci su čuli da u Gruži živi prelepa devojka koja se zove Jelica, veliki paša je iz Sarajeva odmah poslao svoje vojnike da je otmu i dovedu pred njega. Našli su je u njenom selu, oteli i poveli. Kad su prelazili preko dragačevske planine, ona je uspela da se otrgne, popne na proplanak i skoči u provaliju. U sećanje na tu lepu Gružanku, planina je dobila njeno imu -  prenosi legendu o imenu planine jedan stari Dragačevac.

I dok ova legenda živi, živi i sećanje na Srpkinju koja nije htela da služi Turcima, već je sama sebi presudila.

Međutim, istoričari kažu da etimologija tog imena može da ima i druge osnove. Prema pojedinim teorijama, ime je izvedeno od sveca Svetog Ilije, kome je posvećeno nekoliko crkava u Dragačevu. Na jednom od najvećih vrhova Jelice nalazi se i arheološko nalazište pod nazivom Gradina, a koje otkriva ostatke iz doba Vizantije, tadašnje grobnice i bedeme.

U podnožnju planine nalazi se Manastir Stjenik koji krije neprikosnoveno blago. Osim moštiju Svetog Jovana Stjeničkog, u vlasništvu ovog manastira koji se nalazi u selu Banjica jeste i jedan izvor vode, za koji lokalno stanovništvo veruje da ima isceliteljske moći.

(Telegraf.rs/ Rina)