Brojne legende prate pet vekova star most u Rodopima, a mnoge od njih žive i danas

Iako nije jedini kameni most na tom području, svakako je najzanimljiviji zbog legendi koje ga prate

Okružen gotovo netaknutom prirodom, u srcu bugarskih Rodopa vekovima se nalazi jedan most.

Izgrađen u prvoj polovini 16. veka, u klisuri najduže rodopske reke Arda, Đavolji most je gotovo potpuno očuvan i danas.

Preporučujemo

Glavni od tri luka ovog neobičnog mosta visok je 11,5 metara, dok je sam most širok 3,5 i dug 56 metara.

Iako nije jedini kameni most na tom području, svakako je najzanimljiviji zbog legendi koje ga prate.

Most star više od pet vekova

Udaljen je oko devet kilometara od grada Ardina, dok ga od Smoljana deli nešto manje od 65 kilometara. Do samog mosta može se stići jedino pešice, a kako ističe „Excitingbulgaria“, malo pre mosta nalazi se i mesto za kupovinu ulaznica, koje se simbolično naplaćuju.

U vreme vladavine turskog sultana Selima I, majstor po imenu Dimitar bio je zadužen za gradnju ovog mosta. I baš za njega se i vezuje nekoliko legendi koje prate Đavolji most.

Jedna od legendi navodi da se mladom majstoru javio niko drugi do nečastivi, sa obećanjem. A ono je glasilo da, ako Dimitar uspe da sagradi most za samo 40 dana, nečastivi će mu odati tajnu zbog čega će njegovih ruku delo zauvek trajati. Ali, ako ne uspe u tom roku da izgradi most, svoju dušu će predati đavolu.

Iako je Dimitar prihvatio da sklopi pakt sa đavolom i zaista uspeo u zadatom roku da izgradi most, nije još dugo posle toga poživeo. Tajnu o razlogu zbog koga je most neuništiv odneo je na onaj svet, navodi jedna od brojnih legendi koje se vezuju uz Đavolji most.

A tu je i devojka

I kakve bi to legende bile, kada se u njima ne bi pojavila i jedna devojka. Tako je i u ovom slučaju jedna mlada devojka iz okoline ni kriva ni dužna zamalo stradala, nakon što se u nju zaljubio jedan Turčin. Poželeo je da je uzme sebi u harem.

Bežeći od turskih uhoda, devojka se, prema toj legendi popela na most, kako bi okončala patnju. Ali to se ipak nije desilo...

Legenda navodi da su Turci, koji su je jurili, ostali skamenjeni kada su u odrazu vode koja protiče ispod mosta videli lik samog đavola.

Slično srpskoj narodnoj pesmi „Zidanje Skadra“, postoji još jedna legenda o tome da je senka devojke, koja je nosila hranu majstoru tokom gradnje zaslužna za trajnost mosta. Prema njoj, Dimitar je ugradio njenu senku u most, navodi „Welcome.bg“. Nedugo nakon gradnje mosta i devojka je preminula.

Đavolji otisak

Kao jedan od osnovnih razloga za ovako neobičan naziv mosta navodi se to što postoji verovanje da se može i danas videti đavolji lik u vodi, kada je dan sunčan. Drugi razlog je „otkriće“ otiska stopala nečastivog u jednom kamenu na mostu.

Bilo kako bilo, priroda u okolini Đavoljeg mosta privlači pažnju brojnih posetilaca. Preko ovog mosta prelazi i međunarodna pešačka staza „Sultans trail“, duga oko 2.500 kilometara, koja počinje od katedrale Svetog Stefana u Beču i završava se u Istanbulu, na mestu gde je grobnica sultana Sulejmana Veličanstvenog.

U blizini mosta nalazi se i napušteno selo Dyadovtsi, nadomak novog sela, istoimenog naziva.

(Ona.rs)