Najviši planinski vrh Crne Gore nalazi se na planinama koje je "Bog prokleo"

Okomiti vrhovi, sa izuzetno oštrim padinama, jedna su od karakteristika ovog planinskog masiva, koji se prostire na području Plava i Gusinja

Iako njihov naziv ne budi nimalo lepih asocijacija, Prokletije spadaju u red planina koje karaketrišu nestvarni predeli.

Jedan od nacionalnih parkova na teritoriji Crne Gore, Prokletije zauzimaju površinu od oko 1.660 hektara. Budući da je Nacionalni park Prokletije zvanično osnovan pre 15 godina, to je i razlog zbog koga se često pominje kao trenutno najmlađi nacionalni park u celoj zemlji, navodi „Nparkovi.me“.

Preporučujemo

Gotovo netaknuta priroda

Okomiti vrhovi, sa izuzetno oštrim padinama, jedna su od karakteristika ovog planinskog masiva, koji se prostire na području Plava i Gusinja.

Na nadmorskoj visini od 2.534 nalazi se Zla Kolata, najviši vrh ne samo na Prokletijama, nego i u celoj Crnoj Gori.

I mada na području ovog nacionalnog parka postoje i druga lednička jezera, jedno od njih se po lepoti među njima izdvaja. Upravo je Hridsko jezero „glavni krivac“ za nastanak naziva ovog planinskog masiva. Ako je verovati narodnoj legendi, naravno.

Planine koje su proklete

Nekako je i očekivano da se uz takav naziv vezuje i narodno predanje, odnosno legenda o tome kako je nastao naziv Prokletije.

Nekada davno, kada je niko drugi do Bog stvorio Hridsko jezero, on ga je dobro skrio visoko na planini, u šumama. Razlog je bio vezan za namenu jezera, jer je u njemu trebalo da se kupaju gorske vile, a Bog bi mogao da uživa u njihovoj radosti, ali i lepoti.

I bi tako... U ovom jezeru kupale su se vile, navodi narodno predanje. Baš zato Hridsko jezero prati i krilatica „Jezero sreće“, budući da je prisutno verovanje da kupanje u njegovim vodama može da donese ne samo sreću, već i lepotu, zdravlje, ali i mir u duši. Čak postoji i narodno verovanje da treba pomisliti želju, te u jezero baciti bilo novčić bilo neki komad nakita, kako bi se želja ispunila.

Kada su ljudi videli koliko gorske vile uživaju u ovom jezeru, poželeli su i oni da uživaju isto tako, pa su, kako navodi dalje legenda, jednostavno odlučili da vile oteraju iz tog jezera.

Međutim, sve to nije naišlo na odobravanje Boga, koji je zbog tog postupka ljudi bio prilično ljut. I ne samo da je pustio munje i gromove na Hridsko jezero, što je dovelo do pojave ogoljenih stena u njegovoj okolini, već je i planine prokleo. Otuda i potiče naziv Prokletija, prema narodnom predanju.

Zbog specifičnih klimatskih uslova koji preovlađuju na Prokletijama, budući da su prisutne i planinska i kontinentalna, ali i subalpska klima, leta traju prilično kratko i karakteriše ih relativno niska temperatura vazduha, dog su zime ne samo izuzetno oštre, već traju i prilično dugo.

Upravo su prirodne, ali i klimatske karakteristike zaslužne za to što se Prokletije nazivaju i „Aplima na jugu Evrope“, kako ih je polovinom 19. veka okarakterisao Ami Boue, geolog nemačkog porekla.

(Ona.rs)