Na ovim mestima se uživa u duhu starine i tradicionalne srpske kuhinje: Etno-sela koja vredi posetiti

Sam pojam etno-sela je tako koncipiran da na poseban način upoznaje današnje ljude sa prošlošću, predstavljajući ne samo način stanovanja naših predaka, nego i njihov način života u celini

Slobodno se može reći da je primarna namena koju etno-sela imaju da posetioce upoznaju sa tradicijom našeg naroda. Što po pitanju načina života, što po pitanju gastronomije.

Generalno govoreći, sam pojam etno-sela je tako koncipiran da na poseban način upoznaje današnje ljude sa prošlošću, predstavljajući ne samo način stanovanja naših predaka, nego i njihov način života u celini.

Preporučujemo

I dok ima onih etno-sela koja zaista sve to predstavljaju posetiocima, među kojima je verovatno najbolji primer jedinstveni muzej na otvorenom u Sirogojnu, u želji da se odgovori na potrebu savremenih turista, nastaju i malo drugačija etno-sela. Usklađena sa duhom modernog vremena donekle.

Na seoskim imanjima se dovitljivi i nadasve ljubazni domaćini trude da uz smeštaj u autentičnim seoskim kućama, posetiocima danas ponude i mnogo toga još.

Bilo da su to prikazi tradicionalnih zanata ili mogućnost uživanja u zaboravljenim ukusima jela tradicionalne srpske kuhinje, tek etno sela se u današnje vreme zaista mogu smatrati modernim čuvarima srpske tradicije, kako ističe „Serbia.com“.

Odmor u pravom smislu reči

Zbog svakodnevne trke kojoj su izloženi, manje ili više mnogi u većim gradovima, etno sela širom Srbije stupaju na scenu kao mesta na kojima se u odmoru, ali i miru i tišini zaista može uživati.

Celokupna ponuda ovakvih destinacija upotpunjena je neizostavnim specijalitetima tradicionalne trpeze naših predaka, što odmor u etno selima čini posebnim.

Sirogojno

Verovatno najpoznatije etno-selo u našoj zemlji, „Staro selo“, nalazi se na nekoliko desetina kilometara udaljenosti od poznate planine, u ataru sela Sirogojno.

Stalnu muzejsku postavku čini oko 50 autentičnih objekata, koji su u izvornom stanju preneti iz zlatiborskih sela u ovaj jedinstveni muzej. Na površini od oko pet hektara posetioci imaju priliku da izbliza vide kako su izgledale kuće ljudi, koji su živeli na tom području, ali i da steknu bolji uvid u način njihovog života.

U okviru ovog etno sela nalazi se i spomenički kompleks crkve posvećene Svetim apostolima Petru i Pavlu, koji datira iz 18. veka i koji je, uz muzej „Staro selo“, odlukom nadležnih institucija okarakterisan kao kulturno dobro, odnosno spomenik kulture od izuzetnog značaja, navedeno je na zvaničnom sajtu ovog muzeja.

Sunčana reka

Jedno od, da tako kažemo, etno-ela savremenog koncepta nalazi se u Banji Koviljači, nadomak planine Gučevo. Kako navodi „Serbia.com“, etno selo „Sunčana reka“ je smešteno na desnoj obali nestvarno lepe reke Drine i posetiocima ima mnogo toga da ponudi.

Izuzev kuća namenjenih smeštaju posetilaca, koje su izgrađene od drveta ili cigle, posebno je atraktivno seoce koje je simbolično nazvano „K'o nekad“.

Posetiocima ovog etno sela su na raspolaganju i mnoge, posve zanimljive i moderne i tradicionalne aktivnosti, poput recimo streličarstva i jahanja, ali i pilatesa, a u samom etno selu postoje i sportski tereni.

Drvengrad

Iako je nastalo za potrebe snimanja filma proslavljenog reditelja Emira Kusturice, ovo etno-selo je danas jedna od najpoznatijih turističkih atrakcija na području Mokre Gore.

Uz autentične brvnare, u kojima posetioci mogu biti smešteni, u Drvengradu se nalazi i svetinja koja je posvećena Svetom Savi, zatim biblioteka, galerija slika i bioskop, kao i suvenirnica, a sve je začinjeno fenomenalnim specijalitetima tradicionalne srpske kuhinje.

Kao posebna atrakcija prilikom posete ovom etno selu ističe se vožnja nadaleko čuvenom Šarganskom osmicom.

(Ona.rs)