Pravila koja se poštuju na Ostrogu: Evo ko ne sme da kroči na ovu svetinju

Ostrog spada među najposjećenije na Balkanu, a u njega dolaze vernici svih religija iz svih krajeva sveta

Manastir Ostrog je manastir Srpske pravoslavne crkve smešten uz skoro vertikalnu liticu, visoko na planini Ostroška greda u Crnoj Gori. Posvećen je velikom svecu Vasiliju Ostroškom.

Osnovao ga je hercegovački mitropolit Vasilije u 17. vijeku. Rođen 1610., koji je umro 1671. godine i tu je sahranjen i proglašen svecem čudotvorcem nakon smrti. Njegovo telo počiva u kivotu u pećinskoj crkvi. Manastir Ostrog spada među najposjećenije na Balkanu, a u njega dolaze vernici svih religija iz svih krajeva sveta.

Preporučujemo

U Ostrog se odlazi ne samo tokom velikih duhovnih praznika, već su njegove dveri otvoreno svim pobožnim ljudima u svako doba dana i noci.

Sam odlazak do Gornjeg manastira je zapravo malo hodočasništvo jer se od vernika očekuje da se bosi uspnu od Donjeg do Gornjeg manastira, a nisu retki ni oni koji su ovaj put pročišćenja polazili na kolenima.

Pred kivot ovog sveca dolaze ljudi u potrazi za duhovnom utehom i lekom za fizičku i duhovnu bol, a slučajevi navodnih ozdravljenja se prenose kao legenda već vekovima.

Posetioci mogu na parčetu papira da napišu želje za svoje žive i upokojene koje će tokom neke od liturgija sveštenici ovog manastira pročitati pred Bogom i svetim Vasilijem Ostroskim.

Takođe, pored manastira postoji prostorija koja se nalazi u pećini koja je predviđena za paljenje sveća. Posetilac  kad ide prema kivotu može da ostavi na zidu sa leve strane u korpi koja se tu nalazi peškir, ulje, sapun i neke druge sitnice kao dar manastiru i kaluđerima koji tu žive.

Po legendi, Sveti Vasilije svake noći obilazi manastir, pa monasi ujutro zatiču crne tragove na čarapama svetitelja. Zato verujući narod koji kreće put Ostroga često, pored ulja i vina, na dar svecu nosi i štrikane vunene čarape. Vernici takođe donose stvari bliskih ljudi koji ne mogu da posete svetinju, ostavljaju ih da prenoće pored kivota, a onda ih nose dragim ljudima.

Na ulazu u portu Gornjeg manastira postoji izvor sa koga se preporučuje da se ponese osveštana voda.

Međutim, postoje i neka pravila koja moraju da se poštuju. Recimo, ime ostroškog sveca izgovara se sa posebnim poštovanjem uz ustajanje osoba koje se prekrste i pri pomeni dodaju "Slava mu i milost".

No, jedno od glavnih pravila jeste da svaki vernik treba da pristupa čistog srca u molitvi, u nadi i veri u moć Svetog Vasilija Ostroškog.

Na ulasku u manastir postoji istaknuto i pravilo oblačenja - žene treba da nose suknje i marame, a muškarci pantalone i majice dugih rukava.

Postoji staro pravilo koje se poštuje u narodu i koje glasi da sa Ostroga ne smete ništa da uzmete iz manastira, čak ni kamen i cvet. Vernici mogu u manastirskoj prodavnici da uzmu osvećenu vodicu, ulje, tamjan, nafora ili pak ikonica ili krst od tisovine.

Takođe, postoji verovanje da ne treba pričati da ćete posetiti manastir, a onda da ne odete, već da se u svetinju ide iznenada i bez velikog plana, odnosno kako se veruje - "kada vas Sveti Vasilije pozove". U manastiru postoji konak kako u donjem tako i gornjem manastiru, ali su u njima često sva mesta zauzeta. Baš zbog toga veliki broj vernika spava napolju ispred manastira i za sve njih su obezbeđena ćebad. Iskustvo mnogih vernika pokazuje da spavanje pod otvorenim nebom na Ostrogu je zaista posebno.

Ljudi se često pitaju "ko ne sme da uđe u manastir Ostrog", ali ukoliko poštujete pravila ponašanja manastira i pristupate čistog srca, svako je dobrodošao.

(Ona.rs)