Nemate izgovor da na putu do Zlatibora ne zastanete u Ovčar banji: Zaljubili smo se u nju u roku od 5 minuta

Lepota skrivena u nekada nepristupačnom procepu stena iznad Zapadne Morave

Živopisni i dobro poznat put kroz Ovčarsko-kablarsku klisuru često prolazimo bez zastajanja, a u žurbi da do Požege, Užica, Zlatibora ili čak Prijepolja što pre stignemo, propuštamo pravi dar prirode i duhovnosti koje krije Ovčar banja.

Kad skrenete sa glavnog puta vozite se svega minut-dva do mestašca zvanog Ovčar Banja, gde možete na miru da se okrepite, popijete kafu, a ako imate kupaći i iskoristite bazenčić pored restorana sa lekovitom termalnom vodom.

Preporučujemo

Napravite krug po malenom banjskom naselju, koje broji svega stotinak stanovnika, veoma mirnom i tihom, uživaćete u pogledu na jezerce sa neke klupice u hladu, a postoji i banjski parkić u kome se nalazi prirodnjački centar.

Uspon do Kablara oduzeo bi vam već mnogo vremena, ali na pet minuta hoda iznad banje nalazi se prelepi manastir Blagoveštenje. Ovo je jedan od brojnih manastira u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, s razlogom prozvanoj Srpska Sveta gora.

Ove lepote skrivene su u nekada nepristupačnom procepu stena iznad Zapadne Morave, koji je izgradnjom pruge i puta postao deo "civilizacije", ali ipak dovoljno nenametljive tako da možete i sami da osetite duh divljine, starih remena i monaškog života.

Blagoveštenje je jedan od najlepših manastira ovog podneblja i jedini za koji se tačni zna kada je podignut (1601/2. godine), dok je čitav ovaj prostor prava misterija što se tiče istorijskih spisa.

"Budući da pisanih tragova o nastanku ovih manastira gotovo i da nema, koriste se uglavnom predanja. Pretpostavlja se da je prirodno okruženje klisure, poslužilo kao nadahnuće monaškim zajednicama da se nastane u ovim prelepim i u to doba teško pristupačnim predelima, najverovatnije nakon Maričke bitke 1371. godine", piše na stranici Eparhije žičke.

Bilo da ste vernik ili ne, mir koji osetite u manastiru teško da ćete igde pronaći. Neravni, stari zidovi sa brižljivo naslikanim freskama u teškim vremenima, na kojima su vekovi ostavili svoj pečat starine. Tu su stari ikonostasi i skromne kupole u kojima zastaju i pogled i dah, miris tamjana i monahinje koje neupadljivo stoje u kutku manastira. Baš to je slika manastira u ovoj klisuri.

Ikonostas u manastiru Blagoveštenje, međutim, u punom je sjaju - skoro sto godina stajao je u muzeju i konačno obnovljen i vraćen manastiru 1994. godine.

Suvenirnica je prava riznica manastirskih proizvoda, a predivna bašta mesto na kome možete da provedete sate bez ijednog prekog pogleda ili ružne reči.

Put vodi do većine ovih manastira i neki, posebno oni na ovčarskoj strani, nalaze se i uz magistralu. Međutim, sa kablarske strane, osim spomenutog Blagoveštenja, nalaze se još tri manastira do kojih morate doći uskim putem. Mi smo peške otišli do najbližeg - Nikolje, smeštenog na prekrasnom mestu na samoj obali reke.

Put do manastira vodio nas je kroz kao nožem presečene stene i tunela kojima je verovatno nekada prolazila uskokolosečna pruga.

Istim putem kada bismo nastavili stigli bismo do Jovanja i Uspenja. Iznad Blagoveštenja nalazi se Ilinje i crkvica u steni Savinje.

Sa ovčarske strane su pećina Kađenica sa isposnicom, manastiri Preobraženje i Sretenje, Manastir Svete Trojice, Vaznesenje i Vavedenje.

(Ona.rs)