Titovo najluksuznije odmaralište na Jadranu je sablasni grad duhova: I svetski mediji se pitaju šta se desilo
Nekada se ovde odmarala vojska privilegovanih. Danas samo tišina šušti kroz ruševine. Kupari nisu samo napušteni hotel – oni surazglednica iz prošlog vremena koje je zauvek stalo.
Bilo je to mesto gde su letovali najviši zvaničnici Jugoslavije, gde su u ljetnim danima odmarali generali, diplomate, pa i sam Josip Broz Tito. Kupari su bili simbol luksuza koji nije imao miris bahatosti, već državne discipline, reda i rituala. I svako ko je imao privilegiju da se prošeta tim palmama znao je – stigao je „negde gde se živi ozbiljno“.
Preporučujemo
Noćenje za 1.000 dinara, tretmani od 300: Ove 3 banje u Srbiji nude odmor za dušu – i novčanik
Bila je uspešna manekenka, a onda je upoznala legendu srpske košarke: Danas imaju jedan od najjačih brakova
Danas? Ostaci zidova gledaju u more kao da se još nadaju da će neko doći. Ali dolaze samo kamere, radoznalci, fotografi i pokoji nostalgičar.
Kada luksuz nestane bez pozdrava
Kompleks Kupari, smešten svega nekoliko kilometara južno od Dubrovnika, bio je najpoznatije vojno letovalište bivše Jugoslavije. Tu su se odmarali oficiri JNA, njihove porodice, a posebno odabrani gosti iz sveta diplomatije. Kompleks je imao sve: od hotela visoke kategorije, privatnih plaža, restorana, do čuvene Titove vile, koja je uvek bila pod budnim okom.
Ali rat 1991. godine pretvorio je to more tišine u more ruševina.
Tokom sukoba, hoteli su granatirani, pljačkani, delimično spaljeni. I mada je rat odavno prošao – Kupari nikada nisu obnovljeni. Ostali su tu, u nekom vremenskom džepu, kao da su svi zaboravili da su postojali.
Ruševine sa pogledom na najskuplje more Evrope
Ono što najviše boli u priči o Kuparima jeste kontrast. Na samo nekoliko kilometara dalje – luksuzni hoteli niču kao pečurke. Cene po noćenju mere se u stotinama evra. Dubrovnik je postao sinonim za elitni turizam.
A Kupari? Stoje kao rana koja nije zarasla.
Turisti ne dolaze, jer nema sadržaja. Investitori oklevaju, jer je pravno-vlasnička dokumentacija komplikovana. Hrvatska vlada s vremena na vreme objavi plan obnove – ali do realizacije nikada ne dođe.
Tito i stil moći: Kako je izgled postao deo njegovog političkog imidža i šta je njime hteo da poruči
Zarobljeni u vremenu: Urbex raj i nostalgični hodočasnici
Danas kroz Kupare šetaju samo oni koji traže „napuštenu estetiku“ – urbex entuzijasti, fotografi, blogeri koji se dive propasti. Na Instagramu, TikToku i YouTube-u sve češće se pojavljuju videi sa tagovima #Kupari, #TitosVilla, #GhostHotels.
Ali niko ne prespava. Niko ne ostane. Jer sve je propalo – ali ne i zaboravljeno.
Kupari su više od građevina. Oni su metafora.
Metafora za državu koja je postojala, a onda se raspala. Za ideale koji su zamenjeni profitom. Za more koje je nekada bilo „naše“, a danas je nečiji biznis plan.
I zato nas ova lokacija tako boli – jer u njoj ne vidimo samo napušteni hotel, već napuštene verzije nas samih.
Da li će Kupari dobiti novu šansu?
Pitanje koje se postavlja već tri decenije. Svetski mediji su pisali o tome. Najavljeni su tenderi, idejni projekti, vile sa 5 zvezdica, pristaništa za jahte.
Ali danas, 2025. godine, Kupari su i dalje grad duhova. Mesto koje čeka nekog dovoljno hrabrog da ne poruši sve – već da sačuva ono što je nekada imalo smisla.
(Ona.rs)