Priroda je umešala prste i ispunila udubljenje u zemlji: Danas je tu jedno od najlepših fruškogorskih jezera

Decenijama pre nastanka jezera u fruškogorskom selu Bešenovački Prnajvor, tu je eksploatisan krečnjak. Očekivano, u jednom trenutku pojavilo se udubljenje u zemlji.

Teritorijalno Bešenovačko jezero pripada sremskomitrovačkoj opštini. Budući da je od Novog Sada udaljeno oko 30 kilometara, a od Beograda oko 80, to je ovo jezero na padinama Fruške Gore poznato i kao destinacija koju turisti posećuju najpre tokom leta, kako bi se opustili i uživali u njegovoj lepoti.

Preporučujemo

Ipak treba imati na umu da u ovom jezeru kupanje nije dozvoljeno, budući da nije bezbedno. Sve to mnoge ljude ne sprečava da u plavetnilu njegovih voda uživaju. Nažalost, neretko takva neodgovornost kupača dovodi i do nesrećnih slučajeva.

Svi koji odluče da se kupaju u vodama Bešenovačkog jezera, to svakako čine na ličnu odgovornost, jer na jezeru nema obaveštenja i ne funkcioniše spasilačka služba.

Procenjeno je da je oko 50 metara najveća dubina ovog jezera. Uz to, već koji metar od obale dubina se naglo povećava, što i te kako može biti rizično za kupače, koji se ipak odvaže da uživaju u vodama ovog, još uvek divljeg jezera.

Legende o Bešenovačkom jezeru

Već sam pogled na kristačno čistu, tirkiznu vodu ovog jezera i priča o njegovom nastanku bude znatiželju mnogih. Zato i ne čudi što ovo jezero prate i mnoge, vrlo interesantne legende.

Jedna od onih koje se najčešće pominju vezuje se za promenu njegovog izgleda. Tačnije, zbog legende u kojoj se pominje “rupa bez dna”, koja se nalazi na dnu ovog fruškogorskog jezera, mnogi smatraju da se i jezerska voda menja.

Ipak, bez obzira da li neko u to veruje ili ne, istina je da je voda Bešenovačkog jezera nestvarno lepa sa svim tirkiznim i nijansama plave i zelene koje preovlađuju.

Priroda Belog kamena

Zbog činjenice da je tu nekada vađen krečnjak, karakteristično bele boje, koji je i dalje prisutan na jezerskom dnu, Bešenovačko jezero ima i drugačiji naziv. Jednostavno, nazivaju ga i jezero Beli kamen.

Ali nisu samo boje jezerske vode ono što ga izdvaja. Obilje minerala, među kojima je najzastupljeniji kalcijum, čine da ljudi veruju u lekovitost jezerske vode.

Pored toga što mnogi smatraju da može pomoći kod različitih oboljenja kože, postoje indicije da blato koje postoji na obali može da bude od koristi i onima koji muku muče sa reumatskim oboljenjima.

I mada se ne tvrdi da može da parira mnogim drugim jezerima u Srbiji po ribljem fondu, jezero Beli kamen rado posećuju i pecaroši. Najčešće se dogodi da uspeju da ulove crvenperke i babuške, ali i tolstolobika, dok uživaju u lepoti voda jezera Beli kamen i prirodi koja ga okružuje.

(Ona.rs / “Gdeposrbiji” / “Fruskorama” )