Ne zna se ko ga je izgradio, ali je ovaj srednjevekovni grad igrao značajnu ulogu: Jezero je tek posebna priča

Mada je u narodu tog kraja poznat i kao Jerinin grad, ali moravički, ipak nema pouzdanih istorijskih podataka o tome ko je izgradio tvrđavu Bovan, u čijoj blizini se danas nalazi i istoimeno jezero.

Tamo gde reka Moravica, koja je mnogima prva asocijacija na Sokobanju, gradi klisuru, a na obodu Aleksinačke kotline, u svoje vreme podignut je srednjevekovni grad Bovan.

Budući da se zna da je u to doba baš tuda prolazio i Vojni put, izuzetno značajan u periodu rimske vladaine tim područjem, smatra se da je tvrđava Bovan imala izuzetno važnu stratešku ulogu za celokupno područje.

Pretpostavka je da je rimski kastrum postojao na mestu, na kome je kasnije izrgađeno utvrđenje. Takođe se zna i da je Bolvan bio prvobitni naziv tvrđave, što se vezuje za slovenski termin za kip. Odatle i potiču indicije da je slovensko stanovništvo baš tu čuvalo statuu nekog božanstva.

Čuvar soli

O tome koliko je u doba postojanja srednjevekovne države baš Bovan bio značajan svedoče i podaci iz povelje, koju je kneginja Milica tada izdala.

Monahinja Evgenija, kako je bilo njeno ime nakon što se u manastir Ljubostinja zamonašila, te njeni sinovi, Stefan i Vukan su u povelji iz 1395. godine dodelili 500 „krušaca“ soli jednom od svetogorskih manastira. I možda ta informacija i ne bi bila toliko značajna da nije navedeno u toj povelji da se so u manastir Svetog Pantelejmona ima dopremiti baš iz Bovana.

Kako ističe „Tvrđave Srbije“, upravo na tome je i bazirana pretpostavka da je glavno skladište ovog, izuzetno važnog začina, bilo baš u Bovanu.

Istoimeno jezero

Onoliko koliko je Bovan bio značajan grad za istoriju srednjevekovne Srbije, toliko je istoimeno jezero značajno danas za snabdevanje Aleksinca vodom, ali i za turizam tog kraja zemlje.

Iako je nastalo veštačkim putem, ovo jezero deluje kao da ga je sama priroda stvorila i gotovo idealno uklopila u celokupan pejzaž.

Oko sedam kilometara ga deli od Sokobanje i izgrađeno je sa ciljem obezbeđivanja vodosnabdevanja Aleksinca. Upravo iz tog razloga čamce koje pokreću benzinski motori je na ovom jezeru zabranjeno voziti.

Procenjuje se da je oko 70 metara njegova najveća dubina i to baš na delu u blizini brane na reci Moravici. Dužine je oko osam hiljada metara i idelano je ne samo za spas od letnje žege, nego i za uživanje u čarima ribolova, jer je izuzetno bogato različitim vrstama ribe.

( Ona.rs / „Soko-banja.org“ )

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.