Oko njega se okupilo na hiljade Beograđana, sa parolama podrške: Prvi disident u Beogradu nije bio čovek
Današnji klinci koji posećuju zoološki vrt u našem glavnom gradu obično stanu da se fotografišu u nekoj ludoj pozi pored statue majmuna. Njima uglavnom pločica sa natpisom „Sami“, baš i ne znači mnogo. Ali njihovim roditeljima i te kako znači.
Čak se mnogi pripadnici srednje genaracije Beograđana sećaju sa smeškom kako je Sami proglašen beogradskim disidentom.
Preporučujemo
SUTRA slavimo najvećeg PRAVEDNIKA Hristovog: Devojke moraju da urade ovo u PONOĆ, a svi da OPROSTIMO klevetu
Zaboravljeno blago prirode: Biljka koja ima više gvožđa od spanaća i čisti krv, a malo ko je danas koristi
Deca su ga obožavala, a posetioci Vrta Dobre nade rado obilazili kavez u kome se čuvena beogradska šimpanza nalazila.
Iako je Sami bio i ostao jedan od omiljenih stanovnika ovog vrta, bila je tu i keruša Gabi, koja je svojom hrabrošću i srčanošću u borbi protiv jaguara zaslužila da joj spomenik bude još za života podignut. Ništa manje nije zanmljiv ni Muja, aligator koji se smatra najstarijim ne samo u ovom vrtu, nego i na celom svetu.
Prva šetnja beogradskim ulicama
Deluje možda neverovatno, ali majmun Sami jednog dana, daleke 1988. godine odlučio da prošeta ulicama glavnog grada. Uprkos dobrom obezbeđenju kaveza, on je u tome uspeo.
Bilo je to prvo bekstvo ovog poznatog stanovnika Beogradskog zoološkog vrta.
Oko osam časova uveče, 21. februara te godine, krenuo je u šetnju beogradskim ulicama. Budući da je već u to doba postao jedan od ljubimaca stanovnika glavnog grada, mnogi su mislili da smeju da mu priđu. Ali Sami nije bio baš tako druželjubiv, reklo bi se.
Prestrašeni ljudi su u panici počeli da mu se sklanjaju sa puta. Stigao je Sami sve do Studentskog trga, šetajući beogradskim ulicama. U stopu su ga pratile policijske snage, a u njegov dom ga je vratio Vuk Bojović, tadašnji direktor Beogradskog zoološkog vrta.
Posebno je neobično to što je Sami prihvatio ruku ovog hrabrog čoveka, koji ga je pozvao da idu kući. U to doba, a i kasnije se ovaj Bojovićev čin pominjao kao izuzetno hrabar, jer je uspeo šimpanzu da odobrovolji i sopstvenim automobilom odveze natrag u zoološki vrt.
A posle dva dana, opet...
Samo je dva dana Sami bio miran u svom kavezu. Usledilo je opet bekstvo, koje je rezultiralo okupljanjem hiljada građana, koji su nosili transparente u znak podrške „beogradskom disidentu“, kako su ga kasnije nazivali. Upravo zato je među stanovnicima srpske prestonice u to doba kružila šala da je Sami bio prvi koji je u Beogradu vodio masovne proteste.
Iz tog vremena su i čuvene fotografije i video materijal, u kome se mogu videti Sami i Vuk Bojović kako na krovu garaže u Dušanovoj ulici 33, nedaleko od zoološkog vrta „pregovaraju“ o njegovom povratku.
No, iako su mnogi građani došli da podrže veselog Samija, nosivši parole sa brojnim zanimljivim natpisima, iako se Bojović trudio da ga ubedi da se vrati u kavez, dok je trajao direktan prenos tog događaja na tadašnjim medijima, Sami nije popuštao.
Oko pet popodne tog februarskog dana, Sami je uspavan i tako vraćen u kavez.
Nešto više od četiri godine kasnije jedan od omiljenih stanovnika Beogradskog zoološkog vrta je preminuo.
Na mestu na kome je pokopano njegovo telo te 1992. godine, uskoro je podignuta statua koja je danas jedno od prvih mesta za fotografisanje posetilaca Vrta Dobre nade.
(Ona.rs / „Beoozoovrt“ )