U Srbiji postoji mesto za koje se veruje da je onostrano umešalo prste: Gde je kraj nauke, a počinje legenda?

Bilo da verujete u narodna predanja ili ste sumnjičavi, postoji jedna lokacija u našoj zemlji na kojoj deluje kao da je onostrano zaista umešalo prste.

Iako postoje naučna objašnjenja o tome kako je nastala Đavolja varoš, narodno predanje o tome živi i danas. Mora se, pak priznati da je u pitanju geološka formacija koja se još retko gde u svetu može sresti, pa je to samo dodatni razlog da ovaj lokalitet privuče toliku pažnju i da legende o njegovom nastanku žive i dan danas.

Preporučujemo

Očekivano ili ne, tek glavni akter tih legendi je naravno nečastivi, po kome i čitav lokalitet nosi naziv.

Đavolja voda

Legenda o nastanku okamenjenih zeljanih kupa, koje nalikuju ljudskim figurama, izuzetno je zanimljiva. U kuršumlijskom kraju se i danas može čuti. Uz različite varijacije, doduše.

Ona koja se pominje kao osnovna, odnosno najpoznatija, počinje od trenutka kada je đavo lično umešao prste. Ljudi koji su u to doba u tom kraju živeli, važili su za izuzetno složnu zajednicu.

Budući da je poznato da nečastivi ne voli red, već haos, to je on odlučio da zamuti malo izvor vode i napravi đavolju vodu. Ono po čemu se ona razlikovala, jeste dejstvo koje je imala na ljude.

Kako navodi narodno predanje, ko god bi tu vodu popio, zaboravio bi lako i ko je on i u kojim je odnosima sa ostalim meštanima, pa se tako dogodilo da je dogovoreno venčanje između bliskih srodnika, brata i sestre, što se smatralo i smatra i danas, grehom.

Shvativši da ne može da ih zaštiti od te oholosti nečastivog, vila koja je bila zaštitnica i meštana i čitavog kraja, zatražila je pomoć od Svevišnjeg.

Dokaz da je tu pomoć i dobila jesu, ako je verovati narodnom predanju, okamenjene figure koje čine Đavolju varoš prepoznatljivom. Zapravo su u pitanju bili svatovi, koji su krenuli na to venčanje, a koje je Bog tu i okamenio.

Naravno, to je samo jedna od legendi o ovom lokalitetu, koja živi i danas.

Đavoli tu i ostaju

Iako je prethodno pomenuto narodno predanje ujedno i jedno od napoznatijih, koje se vezuje za ovaj neobični lokalitet, postoji još jedno koje je podjednako interesantno, a može biti i korisno.

U vreme kada su se đavoli razigrali na tom području, zbilo se tako da su ljudi uspeli sasvim slučajno da ih se oslobode. Zato se danas ti đavoli iz narodne legende simbolično poistovećuju sa ljudskim problemima, pa se za omanju crkvu, posvećenu Svetoj Petki koja se tu nalazi, vezuje zanimljiv običaj, budući da su meštani baš u njenoj blizini tada i zanoćili.

Zahvaljujući tom običaju, mnogi vernici uspevaju da se problema oslobode i da đavole, odnosno probleme, tu i ostave.

Legenda navodi da su ljudi, koje su đavoli zaposeli, jednu noć upravo pored te crkve proveli, posle čega su đavoli iz njihovih života nestali. Tačnije, ostali su u formi figura koje su okamenjene, a koje se i danas na ovom lokalitetu mogu videti.

Zato je danas prisutan običaj da ljudi, koji ovu svetinju u Đavoljoj varoši psoećuju, uzmu maramu i njome simbolično pređu preko dela tela koji ih boli ili na bilo koji drugi način muči. Valjalo bi i da tada pomisle neku želju, a zatim da tu maramu okače o stub koji se tu nalazi.

Veruje se da će problemi, kao i đavoli u prošlosti, zaista i nestati.

(Ona.rs / „Đavolja varoš“ )