Nije fizički tu, ali ga Valjevci i danas osećaju: Priča o svetitelju koji je spojio Grčku i Srbiju

Neko ne mora da bude fizički prisutan da bi se njegovo prisustvo osećalo na nekom mestu. Možda to nekome i zvuči čudno, ali čestitim i verujućim Valjevcima ne.

Iako mnogi vernici, koji su poštovaoci Svetog Nektarija Eginskog, i te kako znaju mnogo o ovom svecu, koji je posebno prepoznat kao zaštitnik obolelih od najtežih bolesti, priča o njemu ne može biti ispričana a da se ne pomene drugi Nektarije. Upravo onaj, čije se nevidljivo prisustvo oseća u Valjevu, kao uostalom i prisustvo njegovog i zaštitnika mnogih, Svetog Nektarija, mitropolita pentapoljskog i sveca, koji mnoge asocira na ostrvo Eginu u Grčkoj.

Preporučujemo

Reč je o Starcu Nektariju Vitalisu, koji se upokojio 2018. godine, a koji je ostao upamćen kao grčki sveštenik koji je posebno bio naklonjen Srbima.

O njegovom čudotvornom izlečenju od karcinoma pluća do današnjeg dana sačuvana je priča. Tačnije njegovo svedočanstvo o poseti Svetog Nektarija Eginskog, čijom blagošću ovaj čovek i bi izlečen.

Starac Nektarije i Valjevo

U Kamarizi, na Atici je arhimandrit Nektarije Vitalis podigao svetinju i posvetio je svom zaštitniku, Svetom Nekatriju Čudotvorcu, čiji hram i danas krasi ostrvo Eginu.

Upravo on je i bio taj koji je tada dao blagoslov ideji episkopa valjevskog gospodina Milutina da u gradu na reci Kolubari izgradi svetinju posvećenu Svetom Nektariju Eginskom.

Iako je moguće preneti tu misao, ovom prilikom moramo citirati deo teksta sa sajta “Eparhije Valjevske” o tom događaju:

“Divni starac poručio je da se sam Sveti Nektarije raduje što mu se u Srbiji gradi hram, budući da su Srbi i Grci braća u Hristu, od jedne Majke - Pravoslavne Crkve”.

Valjevski hram Svetog Nektarija

Građen u srpsko-vizantijskom stilu, hram posvećen Svetom Nektariju Eginskom u Valjevu smešten je baš na mestu gde se reka Gradac uliva u Kolubaru.

Osim vernog naroda, koji je svojim prilozima učestvovao u gradnji ove Svetinje, značajan doprinos dali su i štićenici Kazneno-popravnog zavoda u Valjevu. Upravo su oni, zajedno sa sveštenstvom, postavili fontanu i uredili vrt oko ove valjevske Svetinje.

Natalija Kovačević i Ljuban Marić dali su, svako na svoj način, doprinos prilikom izrade ikonostasa.

Bilo je potrebno oko tri godine da Valjevo dobije ovu, značajnu Svetinju. Gradnja je počela 2015. godine, a završena 2018. i to nekoliko meseci nakon što se Starac Nektarije upokojio u Gospodu. Tako mu nije bila ispunjena želja da upravo on bude taj koji će u ovaj srpski grad doneti čestice moštiju Svetog Nektarija, koje će štiti i lečiti sve one koji su verujući.

Dana 17. maja 2018. godine, kada je praznovano Vaznesenje Gospodnje, u Beogradu, na aerodomu su dočekane čestice moštiju Svetog Nektarija Eginskog. Nedugo nakon toga, prvog dana meseca juna organizovan je i njihov prenos u valjevski hram, u kome se i danas čuvaju.

(Ona.rs / “Vikipedia” )