Zanimljiva destinacija u ovom delu Evrope: Prirodna granica između čak tri države na Balkanu su ova jezera

Ako vas neko pita šta je to zajedničko Republici Grčkoj, Republici Albaniji i Republici Severnoj Makedoniji, osim geografskog položaja koji zauzimaju, jer su sve tri na Balkanskom poluostrvu, teško da će vam pasti napamet dva jezera.

Zapravo su Veliko i Malo Prespansko jezero povezani i čine prirodnu granicu između teritorija tri pomenute balkanske države.

Iako je u pitanju destnacija, po mnogo čemu jedinstvena, nije tako jednostavno odlučiti se za to u kom delu su Velika i Mala Prespa najlepše. Jednostavno, reč je o području koje ima mnogo toga da ponudi, iako se ne može reći da je toliko „in“ među turistima.

Budući da su tektonskog porekla i da se nalaze na 853 metara iznad nivoa mora, to se ova dva jezera na području čitavog Balkanskog poluostrva svrstavaju među jezera na najvišoj nadmorskoj visini.

Očuvana priroda

Ono što Veliko i Malo Prespansko jezero čini tako posebnim i jedinstvenim jesu predeli gotovo netaknute prirode, koji se u okolini nalaze i to na teritoriji sve tri balkanske države.

Ukupna površina Velikog Prespanskog jezera je oko 260 kvadratnih kilometara, dok je Malo Prespansko jezero površine tek nešto veće od 45 kvadratnih kilometara.

Teritorijalno posmatrano, Republici Severnoj Makedoniji pripada veći deo Velikog jezera. Malo je razdvojeno od njega tek manjom prevlakom i „dele“ ga Grčka i Albanija.

Ukoliko imate tu sreću da posetite ovo jedinstveno balkansko odredište, sva je prilika da ćete ostati opčinjeni. Ne samo mirom koje oko jezera vlada, nego i bogatstvom biljnog i životinjskog sveta, ali i zanimljivostima koje se za ova jezera vezuju.

Tokom leta, tu je moguće potražiti spas od visokih temperatura. A ako vas, posebno Veliko Prespansko jezero podseti na more, znajte da nećete biti jedini sa takvom asocijacijom.

Ostrva u Prespanskom jezeru

U delu Velikog Prespanskog jezera koje teritorijalno pripada Republici Severnoj Makedoniji nalazi se i ostrvo, koje nosi naziv Golem Grad. Interesantno je zato što se smatra svojevrsnim rezervatom prirode, uzevši u obzir da se na njemu sreću brojne vrste, koje se smatraju endemskim.

Međutim, koliko god možda ovo ostrvo bilo interesantno, i to posebno ljubiteljima prirode, u grčkom delu jezera nalazi se ostrvo, nazvano po Svetom Ahilu.

Do ovog ostrva, smeštenog u Malom Prespanskom jezeru vodi lepo uređena pontonska staza, a kada kročite na njegovo tle, sigurno ćete primetiti da na njemu vlada mir. Naročito ako se uputite zemljanom stazom prema ostacima bazilike, koju je još tokom desetog veka u čast pomenutog Sveca na ovom ostrvu podigao car Samuilo.

Narodno predanje o tome da na ovom ostrvu može postojati samo 11 kuća živi i danas. Prema njemu, ako bi neko od malobrojnih meštana ipak odlučio da izgradi novu, dvanaestu kuću na ostrvu, neka od psotojećih bi bila nekim čudom porušena. Iako nema preciznog objašnjenja zašto baš 11 kuća, čini se da ostrvce Sveti Ahil i dan danas poštuje taj red, koji je vezan za legendu o tome da na ostrvu ne sme nikada biti više kuća nego crkava.

I dok na ostrvu Svetog Ahila postoje i druge crkve, pažnju onih koji odluče da ga posete, najpre privlače ostaci bazilike posvećene tom svecu, za koga se veruje i da štiti ostrvo.

Ne samo zbog kamenog sarkofaga, u kome su počivali posmrtni ostaci i Svetog Ahila i cara Samuila, kako se pretpostavlja, već i zbog mira koji će posetilac na tom mestu osetiti.

( Ona.rs / „Balkantravel“ )