Nekada su ga zvali selom milionera, danas u njemu živi tek 20 ljudi: Ovde kažu da su duhovi sa Hvara

Dok hiljade turista svakog leta preplavljuju obalu Hvara u potrazi za plažama, luksuzom i noćnim životom, u unutrašnjosti ostrva krije se mesto koje kao da pripada nekom drugom vremenu. Tiho, gotovo zaboravljeno i okruženo kamenim kućama, suvozidima i mirisima Mediterana, Velo Grablje danas broji svega dvadesetak stanovnika, iako je nekada važilo za jedno od najbogatijih sela na čitavom ostrvu.

Smešteno svega dvadesetak minuta vožnje od grada Hvara, ovo malo naselje danas posetioce osvaja autentičnom dalmatinskom arhitekturom i gotovo nestvarnim mirom. Uske kamene ulice, stare kuće sa drvenim kapcima i tišina koju prekidaju samo cvrkut ptica i šum vetra stvaraju utisak da je vreme ovde odavno stalo.

Preporučujemo

Međutim, iza te idilične slike krije se priča o vrtoglavom usponu i gotovo jednako dramatičnom padu.

Prema poslednjem popisu stanovništva, u Velom Grablju danas živi svega 20 ljudi. Pre samo jednog veka bilo ih je oko 500. Za sto godina selo je izgubilo čak 96 odsto stanovnika i od živog centra ostrvskog života postalo gotovo selo duhova.

Ljubičasto zlato koje je promenilo sudbinu sela

Danas mnogi misle da je turizam oduvek bio glavni izvor prihoda na Hvaru, ali stanovnici Velog Grablja svoje bogatstvo nisu stekli od apartmana, vila i turista.

Njihovo bogatstvo raslo je na poljima lavande.

Priča počinje krajem dvadesetih godina prošlog veka, kada su vinograde na ostrvu pogodile bolesti koje su uništavale čokote i ostavljale porodice bez izvora prihoda. U potrazi za novom kulturom koja bi mogla da uspeva na kamenitom i suvom tlu, meštanin Bartul Tomičić prepoznao je potencijal lavande i proizvodnje eteričnog ulja.

Pokazalo se da je klima Hvara savršena za ovu biljku. Mnogo sunca, malo padavina i krševit teren stvorili su idealne uslove za uzgoj.

Ubrzo su se ljubičasta polja proširila po okolnim padinama, a Velo Grablje postalo je centar proizvodnje lavande u Dalmaciji.

Sredinom prošlog veka meštani su od lavande zarađivali toliko dobro da je selo dobilo nadimak "selo milionera". U jednom periodu bilo je i najveći proizvođač lavandinog ulja u Dalmaciji, a hvarska lavanda postala je poznata daleko izvan granica tadašnje Jugoslavije.

Gotovo svaka porodica učestvovala je u berbi, preradi i prodaji eteričnog ulja. Miris lavande bio je simbol prosperiteta, a Hvar je važio za jedno od najvažnijih područja za njen uzgoj na Mediteranu, rame uz rame sa čuvenom Provansom.

Kako je selo milionera postalo gotovo prazno

Zlatno doba, međutim, nije trajalo zauvek.

Promene na svetskom tržištu dovele su do pada otkupnih cena eteričnog ulja, pa je proizvodnja postajala sve manje isplativa. Istovremeno, mladi su masovno odlazili sa ostrva u potrazi za obrazovanjem i boljim poslovima.

Situaciju su dodatno pogoršali veliki požari koji su uništili deo vrednih zasada lavande.

Iz godine u godinu selo se praznilo. U jednom trenutku u Velom Grablju ostalo je svega sedam stalnih stanovnika, dok su nekadašnje porodične kuće polako postajale nemi svedoci nekih srećnijih vremena.

Danas se sudbina ovog mesta često navodi kao simbol nestajanja tradicionalnog života na dalmatinskim ostrvima i posledica dugogodišnje depopulacije koja pogađa brojna sela širom regiona.

Ipak, priča o Velom Grablju nije završena.

Poslednjih godina selo doživljava svojevrsni preporod zahvaljujući meštanima i entuzijastima koji nastoje da sačuvaju njegovu istoriju i tradiciju. Upravo lavanda, koja je nekada donela bogatstvo, danas predstavlja najprepoznatljiviji simbol ovog mesta.

Festival lavande, koji se svake godine održava početkom jula, privlači sve veći broj posetilaca, a ljubičasta polja ponovo postaju jedna od najfotografisanijih atrakcija na ostrvu.

Iako u njemu danas živi tek dvadesetak ljudi, Velo Grablje ostaje podsetnik na vreme kada je miris lavande značio bogatstvo, a jedno malo selo na Hvaru važilo za mesto u kojem su nastajali milioni.

(Ona.rs)