Kolači koje je obožavao kralj Milan Obrenović, a danas ih volimo i mi: Salčići su čuvari tradicije

Pročitajte recept koji se prenosi s kolena na koleno

Priča o kraljevskim salčićima, staroj srpskoj poslastici vrhunskog ukusa i duge tradicije,što se, bar Kraljeva tiče, ponajviše je vezana za 1882. godinu i dolazak kralja Milana Obrenovića.

U čast kralja i značajnog datuma u istoriji grada, u Kraljevu je priređeno veliko slavlje sa vatrometom. Ceo grad bio je okićen, igralo se kolo i orila pesma i svirka. Pripremljena su najukusnija jela iz srpske kuhinje, sitni kolači i ostale đakonije, među kojima i salčići, tradicionalni srpski kolač za koje su domaćini znali da ih kralj Milan obožava. Tako su zapisali hroničari.

Preporučujemo

Pojedini gastronomi skloni su da tvrde da je baš od tog događaja i zaživeo jedan lep običaj, koji već ima dugu tradiciju, da se za slavlja, naročito ona tokom zime, Božić neizostavno, u kraljevačkom kraju, posebno u seoskim domaćinstvima, spremaju salčići.

Za ovaj starinski kolač koji su pripremale naše bake potrebno je vrhunsko umeće, veština, strpljenje i ljubav da bi se s njime smelo i pred kralja, kako se nekada govorilo.

- Ništa slađe nego kada se recept prenosi sa kolena na koleno i kada vas ukus kolača podseća na neka davna, ali i lepa vremena. Meni je moja majka Ksenija bila najbolji učitelj u pripremanju mnogih jela i kolača, naročito salčića. Iako ih nije lako pripremiti, čim sam ih nekoliko puta napravila, zavolela sam ih neizmerno i vraćam im se često - rekla je za RINU, domaćica Ljiljana Danilović i otkriva svoj starinski recept.

- Salo mora da je zrelo, obavezno od većih tovljenih svinja težine između 150 i 200 kilograma, s tim što ne smeju biti ni mlade ni stare. I kvalitet brašna ima važnu ulogu. Za jedno mešenje potrebno je 600 grama sala, pola kilograma brašna, četiri žumanceta, 250 mililitara hladne vode, dve kašike sirćeta, sok od dva limuna. Fini salčići spremaju se bez kvasca, ali bez jaja ne mogu, jer i žumanca daju dobr ukus i izgled. Neko umesto limuna stavlja vino, umesto vode mleko, ali to je stvar ukusa i navika - priča Ljiljana.

Srpski salčići iz Kraljeva dostigli su i svetsku slavu, kada se pre četiri decenije, još jedna domaćica sa ovih prostora, Vesna Jablanović iz Pekčanice sa svojom porodicom odselila u Čikago. I u rodnom kraju Vesna je uživala ugled vrhunske kulinarke, dame "zlatnih ruku" naročito u mešenju ukusnih torti, sitnih kolača, raznih pita i drugih đakonija. Sa sobom je ponela i recept za salčiće kojim je ubrzo očarala i mnoge Amerikanke ali i dame iz mnogih zemalja širom sveta.

- Puno sam radila, često po dva posla,u različitim firmama, i to pored velikih porodičnih obaveza u svojoj kući. Ali mi nije bilo teško da naučim Amerikanke da nauče praviti naše srpske salčiće. Svi su bili oduševljeni njihovim ukusom, oni takve kolače ne prave - izjavila je Vesna.

Da li zbog kralja Milana Obrenovića ili vrhunskog ukusa starog srpskog kolača, tradicije, božićnih običaja ili od svega pobrojanog-pomalo, tek i za predstojeći Božić na mnogim trpezama u Srbiji, ali i u Americi, naročito u Čikagu, najvećem srpskom gradu na svetu posle Beograda, naći će se i salčići .Verovatno, i kod ne malog broja srpskih porodica širom sveta.

(Telegraf.rs/RINA)