Tepana pogača: Vranjski specijalitet bez kvasca
Najčešće se jede uz sir, ajvar ili suvo meso
Tepana pogača je veoma ukusan i još uvek na trpezama Vranja prisutan specijalitet. Može da se spremi ako u kući ima samo kilogram brašna, dve kašičice soli i jednu sode bikarbone.
Naziv "tepana", dobila je po načinu obrade testa. Maja Đorđević, iz Donjeg Vrtogoša kod Vranja, još uvek često pravi tepanu pogaču.
- Pogača je simbol je porodične sloge, a so sa kojom se mesi označava blagostanje porodice. Mesim je svojim ukućanima kad god ne znam šta ću za jelo. Za njeno spremanje mi treba najmanje vremena i zato je uvek na našem jelovniku. Prvo u posudu odsejem kilogram brašna i dodajem dve kafene kašičice soli i jednu sode bikarbone. Pre nego što testo zamesim mlakom vodom, sodu obavezno rastvorim u malo hladne vode i dodam kasnije u testo. Testo mesim još jedno pet minuta na radnom stolu, a kada dobijem glatku loptastu masu, rastanjim je i ostavim da odstoji 15-ak minuta dok se rerna ne ugreje - pojašnjava Maja.
Pojedine domaćice u ovom kraju prilikom mešenja pogače praktikuju da testo bacaju na sto sa određene visine, kako bi ga što bolje umesile. To deluje kao da testo tepaju, odnosno udaraju ili tuku, o radnu površinu, zbog čega je i ova pogača dobila takvo ime.
Iako Đorđevićeva nikada ne primenjuje ovu tehniku mešenja tepane pogače, ona prilikom pravljenja ovog tradicionalnog vranjskog specijaliteta uvek dobije željeni ukus i izgled.
- Pre nego što je stavim u pleh, testo razvučem ukrug drvenom oklagijom, koja se kod nas na jugu zove sukaljka, te tako dobijem željenu debljinu. Tepsiju u koju je pečem namažem zejtinom i kada u nju položim
pogaču, viljuškom je išaram i stavim da se peče - dodaje Đorđevićeva.
Ovako ispečena pogača je uvek meka, ima tanku koricu, a zbog sode bikarbone i žućkastu boju. Najčešće se jede uz sir, ajvar ili suvo meso.
(Telegraf / S.T.)