INTERVJU, RUDOLF VAN VIN: Beograđani su entuzijasti za kuvanje i hranu, obožavam srpski kajmak i kupus! (FOTO)
- Kuvanje nije pitanje tehnike i veštine već stvar volje. Nisam pristalica patrijarhalnog verovanja da je ženama mesto u kuhinji - rekao je najpoznatiji holandski kuvar za Telegraf.rs
Iako je kuvanjem počeo da se bavi već sa dvanaest godina, Rudolf van Vin i dalje uživa u kuvanju i to ujedno smatra i svojim najvećim uspehom. Ljudi širom sveta ga naprosto obožavaju, a na njegove specijalitete nisu ostali imuni ni mnogi holividski glumci koji su imali priliku da uživaju u poslasticama koje je Rudolf spremao 2005. godine na samoj ceremoniji dodele Oskara.
Ipak, smatra da svako može da bude dobar kuvar i da kuvanje nije pitanje tehnike i veštine već stvar volje i toga koliko ste zaista spremni nekom da ugodite.
Sreli smo ga na finalu takmičenja "Poslastičarska groznica" u TC "Ušće" koje je organizovano zahvaljujući magazinu "Story" , gde je zajedno sa poznatim glumicama, Vesnom Čipčić i Goricom Popović, birao pobednika. Na naša pitanja je odgovarao vrlo prijatno, strpljivo i predano, baš kako i dolikuje, pre svega dobrom čoveku, a potom i fantastičnom kuvaru kojeg cene širom Srbije, ali i celog sveta.
Svaki put mi je sve lepše i lepše. U mom slučaju, Beograd se pokazao kao veoma prijateljski nastrojen grad. Ljudi su veoma entuzijastični kada je u pitanju kuvanje i hrana. Mislim da je to jedan od razloga zbog kojeg se veliki broj njih okupio danas ovde. Nadam se da ovo nije zbog mene već zbog onoga što radim, jer moj posao je da služim ljudima i da energiju dobrog kuvanja unesem u domove. I nadam se da sam u tome uspeo u Srbiji.
Juče sam bio u jednom ribljem restoranu i bilo je predivno. Šef kuhinje je bio jako ljubazan i poslužio nas je raznim jelima na jednom tanjiru, u malim ali jako ukusnim porcijama. Mnogo mi se dopadaju vaše paprike i sosevi koje pravite od njih jer u osnovi zaista imaju mnogo povrća. Takođe, jako volim vaš kupus. Mi u Holandiji, baš kao i vi, volimo jela od kupusa. I naravno, kajmak je odličan i definitivno je broj jedan za mene. Toliko je kremast da želim da ga ponesem sa sobom kući (smeh). Na žalost nemam previše vremena kako bih probao sve, ali nadam se da će možda već sledeće godine biti prilike da ponovo dođem i da otkrijem razne ukuse vaše zemlje.
To je bilo kada sam imao deset godina. Već sa dvanaest sam išao u školu za kuvare. To je bio početak moje kuvarske karijere.
Kuvanje joj nije bio omiljen hobi, ali je zato bila vrlo gostoljubiva domaćića, najbolja koju ste mogli da zamislite. Bila je živa kontradikcija - nije volela da kuva, ali je želela na sve moguće načine da ugodi gostima. Kada su moji drugovi dolazili kod mene da se igramo, nikada ih nije puštala da odu pre nego što za njih spremi večeru. Govorila je „Nepristojno je poslati ljude u 6 sati kući, a da pre toga ništa ne pojedu. Ako imam supu, dodaću jo malo vode i biće dovoljno za sve nas“. Najbitniju stvar u kuvanju sam pokupio upravo od mame. Kod kuvanja nije stvar u tehnici i tome koliko si vešt. Znam da ljude fascinira kada vide kako neki kuvari barataju sa noževima, ali ne bi trebali toliko da se oduševljavaju jer, ukoliko oni to isto urade mnogo sporije i sa svojim nožem, verujte da će biti isto toliko dobro. Hrana je ljubav. Sve što pojedete je ljubav i ja zaista verujem u to.
Da, svakako. Nikada niste prestari kako bi naučili nešto. Poznajem mnogo ljudi koji su u penziji i koji su tek u svojim šezdesetim i sedamdesetim godinama otkrili kuvanje i uvrstili ga u svoje hobije. Kuvanje ne zahteva mnogo vremena. Uvek možete, ukoliko ste zauzeti poslom, da napravite nešto ukusno za samo pet minuta. I u tome je čar.
Pravljenje kolača zahteva jako veliku preciznost. Možete da budete odličan kuvar, ali da vam pravljenje poslastica baš i ne ide od ruke. A s druge strane, ukoliko ste odličan poslastičar, neće vam trebati previše truda da postanete i dobar kuvar. Pravljenje kolača zahteva preciznost, posvećenost, tačnost i smisao za lepotu, kako biste mogli da napravite ukusnu i elegantnu tortu koja mami uzdahe svojim izgledom. A kuvanje je vrlo slobodno i mnogo opuštenije.
Ne znam zbog čega je to tako, ali svakako nisam pristalica patrijarhalnog verovanja da je ženama mesto u kuhinji, a da su muškarci predodređeni da rade teške poslove. Od početka nisam imao problema sa tim, da se bavim takozvanim „ženskim poslom“. Kuvanje je moja strast. Ako muškarac kuva to ne mora da znači da je slabić ili mekušac. Kuvanje je jako kul. Ukoliko ste vi neko ko sprema hranu za ljude, ti ljudi vas vole. Isto je kao sa muzičarima. Oni stvaraju muziku, a svi ljudi vole da pevaju i plešu. Svako želi muzičara u svom okruženju kao što i svako priželjkuje kuvara u svojoj porodici ili među prijateljima. Baš zato je kuvanje sjajan posao.
(Tamara Milić)