Kad se sprema slavsko žito i šta treba uraditi sa njim ako preostane posle slave?

Preostalo koljivo u pojedinim delovima Srbije svečari pojedu sami, ponegde ga razdele komšijama i familiji, dok je negde običaj da ga domaćice daju životinjama

Sveća, žito, slavski kolač i vino u kući koju je osveštao sveštenik u danima pre krsne slave obeležja su bez kojih ne može da prođe najsvečaniji dan u godini svakog pravoslavnog hrišćanina.

Ali, kako u različitim krajevima Srbije postoje različiti običaji, tako se svečari drugačije odnose i prema slavskom žitu, odnosno koljivu koje simbolizuje vaskrsenje. U nekim delovima Srbije po obeležavanju slave žito pojedu ukućani, u nekim se ono nosi na groblje, a u selima se daje domaćim životinjama zarad napretka domaćinstva u godini koja dolazi.

Preporučujemo

Sveštenik Branislav Miljković iz Hrama Svete Petke u Ovči podseća za Ona.rs da bi se prema slavskom žitu, kao i prema svakoj drugoj hrani trebalo ophoditi pažljivo.

- Domaćica bi trebalo da napravi onoliko slavskog žita koliko očekuje gostiju - kaže otac Branislav za Ona.rs.

- Ne treba praviti ogromnu činiju ako se zna da će doći manji broj ljudi, pa se posle pitati šta da uradite sa žitom koje je preostalo. Tako je, inače, i sa svom ostalom hranom; ne treba je bacati.

Mnoge, pogotovo mlade domaćice imaju dilemu kad bi trebalo pripemiti žito za krsnu slavu - dan ranije, i to u zoru, da bi porodicu u godini do naredne slave pratilo blagostanje, dva dana ranije ili na sam dan slave. Otac Branislav kaže da je najpraktičnije pripremiti žito dan ranije, jer bi na sam dan slave trebalo otići u crkvu na osvećenje i rezanje slavskog kolača, kao i na liturgiju.

- Slavsko žito je jako važno kao simbol vaskrsenja. S obzirom na to da je osveštano, nema potrebe davati ga životinjama u domaćinstvu. Najbolje bi bilo pojesti ga sutradan ili podeliti sa pojedincima ili porodicama koje su slabijeg imovinskog stanja - kaže otac Branislav.

(Ona.rs)