Zašto najviše Srba proslavlja Svetog Nikolu? Etnolog Vesna Marjanović govori za Ona.rs
Po broju hramova podignutih Svetom Nikoli, značaj ovog svetitelja je na drugom mestu kod pravoslavnih Srba
Jedna od najvećih slava u godini je upravo dan veličanja sveca Nikolaja, a nemoguće je da se ne primeti da veliki broj ljudi obeležava ovaj dan kao krsnu slavu.
Međutim, skoro se može nazvati i fenomenom da se ova slava provodi u računici ko će vam sve doći, ali i kako ispoštovati dug spisak ljudi koje treba posetiti, jer i oni obeležavaju Nikoljdan 19. decembra. Zbog toga, pitali smo etnologa Vesnu Marjanović da nam razjasni zašto toliko ljudi proslavlja Svetog Nikolu.
- Nikola je rođen još u 4. veku kao jedinac u imućnoj porodici. Nakon smrti oba roditelja, Nikola je sve bogatstvo razdelio siromašnima. Ime Sveti Nikola Mirlikijski dobio je uoči služenja u mestu Miri (Likijskoj). Nikada se nije hvalio svojim dobrim delima i pomaganju onima kojima je bilo najpotrebnije, već je to činio narod i po mnogim pričama su nastali običaji koji se poštuju sve do danas. Postoje razne poznate i manje poznate legende, neke potiču od katolika, neki od pravoslavaca, ali u oba slučaja naglašavaju se dela ovog dobročinitelja - započela je Vesna naš razgovor.
Priče o dobrim delima ovog sveca su prelazile s kolena na koleno, zapisivale se sa svih strana, a danas postoje i one najpoznatije, koje su ga učinile pretečom i dobro poznatog Deda Mraza.
O istoriji i značaju slave
Praznik posvećen Svetom Nikolaju kao porodična slava slavi se najverovatnije od najranijih dana primanja hrišćanstva, ali evidentno je da se proslavlja kod Srba od 13. veka u reformi koje je u srpskom pravoslavlju načinio Sveti Sava.
- U Srbiji je posvećeno oko 1120 crkava, i sa crkvama posvećenim Letnjem Svetom Nikoli (Prenos moštiju Sv. Oca Nikolaja, 9/22. maj) ima oko 1311 crkava. Po broju hramova podignutih Sv. Nikoli, značaj ovog svetitelja je na drugom mestu kod pravoslavnih Srba - ističe etnolog.
- Inače je praznik posvećen Svetom Nikoli kod porodica u Srbiji koje slave krsnu/porodičnu slavu na prvom mestu. Moja hipoteza o brojnosti svečara na dan Svetog Nikole zasnovana je zapravo na tome da Sveti Nikola upravo ima korene u brojnosti hramova - crkava posvećenih ovom svetitelju, te u tom smislu je povezana sa hramovnim (crkvenim) slavama.
- Odnosno, porodice su se u toku migracionih strujanja opredeljivale da slave svetitelja kojem je bio posvećen i hram u njihovom zavičaju kao spomen na svoju maticu. Stoga su i slavili praznik koji ih je povezivao sa matičnim predelom iz koga su poticali i sa prostora gde su verovali da potiču. U matici (bivšem zavičaju) hram je ujedno bio i druga kuća, a svetac kome je hram posvećen, predstavljao je zaštitnika tih porodica - objašnjava Marjanović.
Ona takođe naglašava da smo mi područje stalnog kretanja i preseljenja stanovništva, na šta ukazuju prethodna i današnja antropogeografska proučavanja stanovništva.
- Svetog Nikolaja Čudotvorca je narod još za života proglasio svetiteljem. Bio je izuzetno istinoljubiv, veliki borac za pravdu i milosrdan. Ko god mu je zatražio pomoć, on mu je nije uskratio. Spasavao je mnoge od bolesti i sigurne smrti, pružao je utehu i utočište siromašnima i nemoćnima. Zabeleženo je da mu je lice uvek izgledalo kao da iz njega isijava neka naročita svetlost.
Osim što se praznuje kao najveće srpsko krsno ime, Sveti Nikolaj Čudotvorac takođe je esnafska slava, odnosno zaštitnik zanata lađara, splavara, ribara i vodeničara. Zbog toga se još naziva vodena slava.
- Takođe se u narodu smatra da je zaštitnik putnika i sirotinje. Kao svoju slavu proslavljaju ga rotarijanci.
Crkva proslavlja i prenos njegovih moštiju iz Mira, u Likiji, u italijanski grad Bari pod nazivom Mladi (ili Letnji) Sveti Nikolaj Čudotvorac Mirlikijski. Stoga oni koji slave Nikoljdan često (ali ne u svim sredinama) preslavljaju Mladog ili Letnjeg Nikolaja.
- Dešava se, da ukoliko otac deli slavu na sinove, jedan od sinova uzme za krsnu slavu zimskog Svetog Niklaja a drugi Letnjeg, kako bi mogli da se o slavi uzajamno posećuju.
- U zapadnoj Srbiji proslavlja se i Nikoljsko lice, nedelju dana po Svetom Nikolaju, u isti dan, i toga dana domaćica uz svečani ručak iznosi na trpezu i polovinu slavskog kolača sačuvanog za taj dan. Ovaj dan se proslavlja u porodičnom krugu bez gostiju.
Naša slavska trpeza ne bi bila potpuna bez ukusnih Zlatiborac proizvoda.
(Ona.rs)