Teološkinja otkrila šta da uradimo na dan slave: Ovde porodice najviše greše, sve smo zaboravili
Sezona slava je u punom jeku, a srpska porodica sa posebnim nestrpljenjem očekuje 19. decembar, kada se slavi najveća krsna slava u Srbiji - Sveti Nikola. U ovom periodu, domovi širom zemlje mirisima kuvanih jela, zvucima pesama i pričama o verovanjima ponovo postaju centar porodične tradicije. Slava je mnogo više od običaja - ona je veza koja nas povezuje s prošlim generacijama, svetiteljima i Bogom, sa željom da se očuva i prenese ono što je od najdubljeg značaja za veru i identitet.
Svaka porodica ima svog svetitelja i zaštitnika, i u tome je lepotu tradicije, jer ona oslikava snagu i postojanost verovanja kroz vekove. Iako se danas čini da su praznici i običaji postali samo prilika za okupljanje, oni nose mnogo dublje značenje. Kako da kroz svakodnevni život prenosimo ovu tradiciju na sledeće generacije, pitala sam se. I kao roditelj, i kao neko ko čuva tradiciju, kako da svojoj deci objasnimo zašto je slava toliko važna i zašto je ne možemo slaviti samo kao običaj?
Šta smo zaboravili?
Pravoslavna teološkinja Andrea Kereš u razgovoru za „yumamu“ podelila je svoje misli o tome kako najbolje preneti ove vrednosti, posebno u savremenom društvu, gde su materijalna i površna zadovoljstva često prioritet. "Najbolje je naučiti decu primerom. Ako deca vide da roditelji pripremaju i slave slavu, odlaze na liturgiju tog dana i pričešćuju se, to je za početak više nego dovoljno. Kada deca dovoljno odrastu da postavljaju pitanja, onda im treba objasniti suštinu slave", kaže ona.
Ona ističe da je suština slave u tome što je to dan kada se svi okupljamo kao porodica u crkvi, pomolimo se Bogu i svetitelju koji je zaštitnik naše porodice. To nije samo ritual, već trenutak kada verujemo da Božji blagoslov ulazi u naš dom. Takođe, deca kroz slavu uče o svetiteljima koji su svojim životom pokazali šta znači biti dosledan hrišćanskim vrednostima.
"Jedno su priče, a drugo je vera na delu", dodaje Andrea, podsećajući nas na to da slava nije samo povod za slavlje i trpezu, već da se mora doživeti kao duhovno iskustvo. Kereš naglašava da greška koju prave mnogi vernici u Srbiji jeste odvajanje slave od crkvenog okvira.
"Ako slavimo slavu, licemerno bi bilo da to činimo bez liturgije, u svom domu, sa bogatom trpezom, a da ništa ne znamo o životu svetitelja", objašnjava ona. To je ono što daje duboku snagu slavi - naše povezivanje sa svetim životima, sa onim što je sveto i neprolazno.
Okupljanje, ali pre svega...
Pored duhovnog aspekta, slava je i prilika za okupljanje porodice i prijatelja, za očuvanje zajedništva koje je temelj svih vrednosti. Andrea podseća i na to da treba čitati žitije svetitelja na slavu, kao i prilagoditi trpezu – da li je slava u vreme posta ili u dane kada se smeju jela s mesom. Na kraju, verovatno najlepši deo ovog običaja je uključenost dece u proces pripreme slave. "Deca treba da učestvuju, da vide kako se pripremaju običaji, ali i da saznaju zašto je taj dan poseban za porodicu, za nas kao narod, i za našu veru", zaključuje Andrea.
Slava nije samo dan kada se okupljamo u veselju, ona je trenutak kada zaista postajemo svesni svega što nas povezuje - sa Bogom, sa našim svetiteljima, sa prošlim generacijama koje su nas naučile ovoj tradiciji. Kroz slavu, naša deca ne uče samo kako postaviti sto i ukrasiti dom, već se povezuju sa tradicijom, sa dubljim značenjem svakog svetitelja, sa suštinom hrišćanske vere. Deca kroz učešće u ovim ritualima ne samo da uče o običajima, već se oblikuju kao osobe koje će nastaviti da čuvaju i prenose ove vrednosti dalje.
Kroz ovaj proces, slava postaje most između prošlih i budućih generacija, svetlost koja nas vodi kroz duhovne i porodične vrednosti koje nas čine onima što jesmo. To je podsećanje na to da verovanje, ljubav i zajedništvo nisu samo lepi slogani, već su utemeljeni u veri i svakodnevnom životu, u tome kako živimo i kako prenosimo te vrednosti na decu. I baš zbog toga, slava ostaje nezamenjivi deo naše svakodnevnice, onaj duhovni oslonac na koji se možemo osloniti, kroz sve izazove koje život nosi.
(Ona.rs/yumama)