Jutro na Svetog Luku: Ne uzimajte ništa u ruke, zapalite sveću i poželite zdravlje - tako su radile naše bake

U srpskom narodu Sveti Luka je oduvek bio jedan od najpoštovanijih svetitelja, ne samo kao zaštitnik lekara i bolesnih, već i kao čuvar doma, zdravlja i životinja. Njegov dan, 31. oktobar, dočekuje se u tišini i blagosti, jer narod kaže: „Na dan svetog Luke, ne uzimaj u ruke“. To je dan koji se ne počinje na brzinu, već polako, s mirom u duši, jer kako osvane Sveti Luka, takva će biti i zima koja dolazi.

Tiho i blago jutro

U mnogim domaćinstvima i danas se veruje da jutro na Svetog Luku treba dočekati u miru, bez galame, bez ljutnje i teških reči. Ustaje se ranije, pale se sveće ili kandilo ispred ikone, a u nekim krajevima domaćin okadi kuću i okućnicu tamjanom. Miris dima širi se sobama, a ljudi veruju da dim odnosi sve što je teško, a u dom unosi zdravlje i svetlost.

Preporučujemo

Tog jutra se, prema starom običaju, ne započinju teški poslovi, ne pere se, ne šije, ne mese kolači. Kaže se da bi ruke koje rade na Svetog Luku tokom zime mogle „zadrhtati od bolesti“. Umesto toga, domaćice polako spremaju doručak, a ukućani zajedno sede i zahvaljuju se na zdravlju.

Zaštitnik bolesnih i putnika

Veruje se da Sveti Luka čuva zdravlje ruku i tela, pa su ga često prizivali bolesnici i putnici. Tog jutra, u pojedinim selima, žene polako prekrste ruke i tiho izgovore: „Sveti Luka, u ruke ti ruka, da mi budu zdrave i mirne.“ Taj običaj simbolizuje smirenje i zahvalnost, da dan ne počne nervozom, već mirom.

Ne daje se ništa iz kuće pre sunca

U mnogim krajevima postoji verovanje da na Svetog Luku ne treba ništa davati iz kuće dok sunce ne ograne, ni vatru, ni so, ni hleb. Smatralo se da bi se time „iznelo zdravlje i berićet“. Zato se sve pozajmice, pokloni i pozdravi čuvaju za kasnije  „dok se dan ne otvori“, kako su govorile starije žene.

Zaštita doma i stoke

Kako je Sveti Luka bio lekar i zaštitnik života, tog jutra se posebno mole za zdravlje ukućana i životinja. U nekim domaćinstvima domaćica sipa nekoliko kapi mleka u ognjište, uz reči: „Da bude zdravlje u kući kao što gori ova vatra.“ U planinskim krajevima, domaćini su ranije izlazili do stoke i blagosiljali svaku životinju rečima: „Sveti Luka, vodi zdravlje u torove i štale.“

Verovalo se da onaj ko tog jutra prinese skromnu molitvu i blagi osmeh, donosi mir i zdravlje u svoj dom.

Znakovi dana, kakva će biti zima

Narodna izreka kaže: „Sveti Luka, zima kuka“, jer se od tog dana verovalo da zima i kalendarski dolazi. Domaćini su od ranog jutra gledali u nebo. Ako bi osvanulo vedro, verovalo se da će zima biti jaka i duga, a ako su oblaci prekrivali nebo, predviđala se blaga i kišna zima.

U pojedinim krajevima žene su jutros iznosile malo pepela iz ognjišta i posipale ga ispred kućnog praga, da „niti bolest, niti zima ne pređu prag“.

Tišina koja donosi zdravlje

Na Svetog Luku se, više nego ikad, ceni tišina i blagost. Veruje se da se tim mirom priziva dug život, a svaka brza ili gruba reč tog jutra „prekida blagodat“. Zato se u mnogim domovima i danas, makar na trenutak, sve utiša. Samo sveća gori na prozoru, a kroz kuću se širi topla misao: da svetlost koju Sveti Luka donosi obasja svaki dom.

Jutro na Svetog Luku nije samo deo starog narodnog običaja, ono je podsećanje da je zdravlje u miru, da se dan ne mora započeti trkom i napetošću, već blago, s osmehom i zahvalnošću.

(Ona.rs)