Meze, čorba, sarma, pečenje i onda kolači: Da li treba jesti sve sa slavske trpeze otkriva nutricionistkinja

Slavska trpeza u mnogim domovima podrazumeva bogat izbor hrane - od predjela i suhomesnatih proizvoda, preko supe ili čorbe, do sarme, pečenja i, na kraju, nekoliko vrsta kolača. Domaćini se trude da ničega ne nedostaje, a gosti često imaju osećaj da bi bilo šteta da ne probaju baš svako jelo. I tako, gotovo neprimetno, jedan obrok preraste u višesatno uživanje u hrani, nakon kojeg se neretko javljaju težina u stomaku, nadutost i osećaj da smo pojeli mnogo više nego što nam je bilo potrebno.

Da li je, međutim, problem u samoj kombinaciji tradicionalnih jela ili pre svega u količini hrane koju unesemo? Da li zaista moramo da prođemo kroz svaki sled - od predjela do kolača - i na šta bi trebalo da obratimo pažnju kada se nađemo pred bogatom slavskom trpezom?

Preporučujemo

O tome smo razgovarali sa nutricionistkinjom Sarom Sušec, koja objašnjava da nije neophodno odricati se tradicionalnih jela, već da je važno pronaći meru i pažljivije birati šta ćemo i koliko pojesti.

Koje kombinacije hrane na slavi su "najgore"?

"Kada je reč o slavskim trpezama, ne postoji jedna konkretna kombinacija namirnica koju bismo mogli da proglasimo najgorom. Mnogo je važnije obratiti pažnju na ukupnu količinu hrane, način pripreme i zastupljenost različitih namirnica.

Tradicionalni redosled posluživanja, od predjela, preko supe ili čorbe, do sarme i pečenja, sam po sebi nije problematičan. Međutim, ukoliko se u svakom od ovih sledova unose veće količine hrane, lako može doći do prejedanja, osećaja težine i nadutosti, posebno kada dominiraju masnija mesa, suhomesnati proizvodi, majonez i teži, kremasti rolati", objašnjava Sara Sušec.

Prema njenim rečima, najveći izazov nije nužno u tome što se na jednom mestu nađe više različitih jela, već u količini koju pojedemo tokom celog obroka. Kada se nekoliko kaloričnijih i masnijih jela kombinuje u velikim porcijama, organizmu je teže da se izbori sa tolikim unosom hrane.

Da li moramo da probamo sve - od predjela do kolača?

Bogata slavska trpeza često nas navodi da probamo pomalo od svega, čak i kada smo već siti. Ipak, činjenica da je domaćin pripremio veliki broj jela ne znači da moramo da pojedemo svako od njih.

"Moj savet je da ne moramo da izbacujemo tradicionalna jela, već da budemo umereni i napravimo dobar izbor. Možemo početi manjom porcijom predjela, zatim odabrati supu ili čorbu, a potom se odlučiti za sarmu ili pečenje, u zavisnosti od apetita. Nema potrebe da probamo baš sve u velikim količinama, niti da jedemo po automatizmu samo zato što je hrana na stolu", savetuje nutricionistkinja.

To znači da ne moramo da menjamo običaje niti da izbegavamo omiljena jela kako bismo se hranili uravnoteženo. Dovoljno je da obratimo pažnju na porcije, biramo ono što zaista želimo da jedemo i prestanemo kada osetimo sitost, umesto da nastavljamo samo zato što na stolu ima još hrane.

Ovo je najveća greška koju pravimo za slavskim stolom

Ukoliko bi trebalo izdvojiti ono na šta posebno treba obratiti pažnju, Sara Sušec ističe velike količine masne i prerađene hrane, naročito kada se kombinuju sa brojnim drugim jelima u okviru jednog obroka.

"Ukoliko bih izdvojila ono na šta bi trebalo obratiti najviše pažnje, to bi bile velike količine masne i prerađene hrane, uz mnogo različitih jela u jednom obroku", navodi naša sagovornica.

Suhomesnati proizvodi, masniji komadi mesa, namazi na bazi majoneza i teški, kremasti zalogaji mogu se naći već na predjelu, a zatim slede sarma, pečenje i bogati deserti. Kada se sve to nađe na istom meniju i konzumira u velikim količinama, lako je izgubiti osećaj koliko smo zapravo pojeli.

Zato je korisno da, umesto da se vodimo pravilom da se na slavi mora probati sve, napravimo izbor prema sopstvenom apetitu i ne opterećujemo tanjir većom količinom hrane nego što nam je potrebno.

Zašto ne treba da preskačemo obroke pre odlaska na slavu?

Jedna od čestih grešaka jeste i pokušaj da tokom dana jedemo što manje kako bismo se uveče prepustili bogatoj slavskog trpezi. Međutim, takav pristup može imati suprotan efekat.

"Takođe, važno je da ne preskačemo obroke tokom dana kako bismo se "sačuvali" za slavu, jer to često vodi upravo do prejedanja", upozorava Sara Sušec.

Kada na slavski ručak ili večeru dođemo izrazito gladni, teže nam je da procenimo koliko nam je hrane zaista potrebno. Zato je bolje da tokom dana zadržimo uobičajen ritam obroka, a na slavi jedemo polako i pratimo osećaj sitosti.

Kako da uživamo u slavi, a da ne preteramo?

"Suština je da u slavama uživamo bez griže savesti, uz malo više mere i osluškivanje sopstvenog osećaja sitosti. Zdrava ishrana ne podrazumeva odricanje od tradicije, već pronalaženje ravnoteže i u posebnim prilikama", za kraj zaključuje nutricionistkinja Sara Sušec.

(Ona.rs)