Ceo život je mislila da ne može da ima decu, a zatrudnela je sa 46: Promenila je sliku o sebi

Četiri godine kasnije, ona je majka i živi sa partnerom, potpuno posvećena svojoj porodici

Nataša Dvorkin je osnivač agencije, strateški pripovedač i mama srednjih godina. Više od 20 godina pomagala je svojim klijentima da ispričaju svoje priče, pojačaju svoj uticaj i promene svet. Ona sada koristi svoju profesionalnu stručnost i lično iskustvo kada je postala majka po prvi put sa 46 godina, kako bi pomogla drugim ženama srednjih godina da naprave transformativnu promenu u svojim životima i zajednicama.

Ona je u svojoj ispovesti za "HuffPost" otkrila kako je zatrudnela u 46. godini, i priču započela tako što je rekla da je trudnoća bila najbolji deo iskustva, da nije bila ni blizu spremna za ono što će uslediti.

Preporučujemo

- Ove godine sam napunila 51 godinu i jedna od mnogih stvari koje sam naučila tokom pet decenija na ovoj planeti je da se naši snovi retko manifestuju tačno onako kako smo ih zamislili. Možemo da provedemo godine i godine žudeći za nečim, a onda, kada to konačno stigne, ili ne shvatimo ili smo razočarani jer ne izgleda baš onako kako smo očekivali - počinje ona.

Celog života joj je gomila doktora i specijalista govorila da nikada neće začeti dete prirodnim putem. Iako je bilo trenutaka kada je razmišljala o alternativnim putevima majčinstva, na kraju se osećala zadovoljno u svom životu bez dece.

- Mesec dana nakon mog 46. rođendana, izostala mi je menstruacija. Iako sam ležerno izlazila sa nekim, pretpostavila sam, s obzirom na svoju istoriju, da je ovo menopauza. Prošlo je još nekoliko nedelja i počela sam da imam neke druge simptome koji su mi bili neobični. Mislila sam da su to dodatni pokazatelji da se moji hormoni menjaju. Ali, možda iz hira, možda na nagovor moje najbolje prijateljice, možda u naletu intuicije, kupila sam test na trudnoću u svojoj lokalnoj apoteci. S nevericom sam zurila u veoma oštru, jasnu plavu liniju u malom prozorčiću na štapiću za testiranje.

Odmah se konsultovala sa "dr Guglom" i saznala da postoji vrsta ciste na jajniku koja može da oslobađa hormone koji oponašaju znake trudnoće. Bila je sigurna da ima jednu od tih cisti. Samo je trebalo da dobije potvrdu od svog doktora.

- Ta potvrda se nije desila. Ono jeste bio je telefonski poziv vesele medicinske sestre, najava da su mi nivoi HCG-a toliko visoki da je u stvari moguće da sam trudna sa blizancima, kao i uputnica za ultrazvuk koji bi otkrio ono što je sada neosporno: bila sam trudna. TRUDNA. Nemoguće. U 46. - nastavlja.

Otac deteta je bio cirkuski umetnik - vazdušni akrobat sedam godina mlađi od nje. Zabavljali su se nakratko nekoliko godina ranije i kratko obnovili romansu. Veza je uglavnom bila fizička i daleko od ozbiljne.

- Zajedno smo išli na terapiju, sate i sate razgovarali o svim mogućim scenarijima. Obećao je da će biti tu za mene bez obzira na to šta odlučim da uradim, ali me je takođe molio da ne rodim našu bebu. Toliko sam puta bila blizu da ga uverim da neću, ali sam uvek, neobjašnjivo, stala. Pitala sam se: "Da li bih se kajala ako bih odlučila da abortim? I da li bi me to iskustvo i ta žaljenja zauvek ostavili slomljenog srca?". Razmišljala sam i o tome kako ću biti u svojim srednjim 60-im kada ovo dete završi srednju školu, i o kraju tih solo letnjih dana visoko u planinama, putovanjima i knjizi.

Ipak je odlučila da rodi dete. Ali iskustvo majke srednjih godina retko je crno-belo.

- Čak i nakon što se moj sin rodio, veliki i zdrav nakon uredne trudnoće, otkrila sam da je moj identitet još uvek čvrsto ukorenjen u tlu - u nedostatku bolje reči - "bezdetnosti". Ali i ja sam sada bila mama. Ovaj nespretni ples identiteta jedan je od dubljih sukoba majčinstva kasnijeg života: preklapanje susednih poglavlja, jedno tek počinje, drugo još nije zatvoreno, pokušavajući u realnom vremenu da premosti to dvoje. Dezorijentišuće je izgubiti pristup stvarima koje smo oduvek znali. Ali takođe dobijamo uzbuđenje i zadovoljstvo da zavirimo u nova mesta u našim srcima za koja ranije nismo znali da su tamo i da u tom procesu otkrijemo nove delove sebe.

Četiri godine kasnije, ona je majka i živi sa partnerom, potpuno posvećena svojoj porodici.

- Otac mog sina i ja smo za nekoliko meseci preleteli od neekskluzivnog zabavljanja u iznenadno partnerstvo i roditeljstvo. Naš put da postanemo zajedno roditelji, a na kraju i porodica, bio je krivudav, ali mi smo ipak porodica. Okupili smo se da dovedemo naše dete u okruženje ljubavi i smeha, dobrote i međusobnog poštovanja. Usput smo morali da upoznamo sebe, jedni druge i novu viziju kako će izgledati ostatak našeg života. Još uvek rastemo, petljamo i učimo svaki dan, ali smo među najposvećenijim roditeljima koje ćete ikada upoznati - zaključuje.

(Ona.rs)