Tražila je hitan carski rez kako bi otac na samrti mogao da upozna ćerku: Nikada se nije probudio iz kome

J. V.
Vreme čitanja: oko 2 min.

Oca je napao čovek ispred kluba gde je radio

Foto: Shutterstock

Betani Tarner bila je u poodmakloj trudnoći kada je njen suprug Džordž Fenlonn (23) brutalno napadnut ispred noćnog kluba u avgustu prošle godine, gde je radio kao barmen.

On je zadobio teške povrede i hitno je prevezen u bolnicu gde je stavljen na aparate za održavanje života. Nakon što su joj lekari rekli da više ništa ne mogu da urade za njega, Bet je odlučila da uradi hitan carski rez. Ona je 8. novembra rodila njihovo dete Klaru, koja je u čast svog oca dobila srednje ime Džordžija.

I samo nekoliko sati nakon rođenja, odvedena je da upozna svog oca. Iako Džordž nikada nije došao svesti, ona mu je ležala ispod ruke dok je njegova porodica fotografisala kako bi Klara imala bar neku uspomenu na oca.

Tragično, umro je dve nedelje kasnije i nikada nije imao priliku da upozna svoju ćerku, niti da gleda kako raste.

Na sudu u Prestonu 27-godišnji Ris Džons iz Stafordšira osuđen je na 10 godina i dva meseca zatvora nakon što je priznao da je ubio Džordža. Izjasnio se krivim po optužbi za ubistvo iz nehata, prenosi "Mirror".

Na saslušanju, Bet je dala izjavu u kojoj je govorila o posledicama tragičnog gubitka na nju i život njene ćerke.

- Nažalost, Džordž nikada nije video prelepu ćerku koju smo zajedno stvorili, jer je 15. avgusta Džordž napadnut. Svet se za mene promenio u jednom telefonskom pozivu. U početku zbunjenost, a zatim uznemirena i povređena - rekla je i nastavila:

- Većina moje trudnoće bila je gorko-slatka. 8. novembra imala sam termin kod babice. Do tada smo znali da se ništa više ne može učiniti za Džordža. Posle mnogo razgovora i razmatranja, odlučila sam da ono što bih mogla da uradim je da pitam da li bih mogla da imam hitan carski rez. Klara je rođena 8. novembra i dala sam joj srednje ime Džordžija po njenom tati. U roku od samo četiri sata od njenog dolaska na svet uspela je da upozna svog tatu. Ležala je malo ispod njegove ruke, tako zadovoljna i mirna, da se savršeno uklopila tu. Dve nedelje su bile sve vreme koje je Klara imala sa svojim tatom, dve nedelje koje je provela tako što smo pravili uspomena koliko smo svi mogli da bi Klara uvek znala koliko je njen tata voli. 22. novembra moj svet se raspao, srce mi se razbilo na milion komada, a život moje ćerke se promenio pre nego što je zaista počeo. Klara nikada neće spoznati ljubav svog tate, nikada neće imati zagrljaj u naručju svog tate. Nikada neće moći u potpunosti da razume koliko je bio sjajan, koliko mu je stalo do nje ili osetiti njegove ruke poput medvedića kako je drže blizu. Džordž je mogao da bude najneverovatniji i najsavršeniji tata. Bio bi tata kakav bi svaka devojka trebala imati. Klara nikada neće imati zagrljaje i maženje od svog tate, nikada neće imati Džordža, nikada neće upoznati Džordža, Džordža kojeg smo svi poznavali i voleli.

(Ona.rs)