DANAS slavimo VODENI PONEDELJAK: Momci imaju jedan specijalan zadatak, a ovi običaji se poštuju širom Srbije

Vaskršnji ponedeljak nije samo nastavak prazničnog slavlja, već dan sa posebnom simbolikom i snažnim porukama koje su naši stari prenosili generacijama. Prema narodnom verovanju, postoji jedno pravilo koje se na ovaj dan mora ispoštovati – radost ne sme da se zadrži samo za sebe. Veruje se da onaj ko je ne deli sa drugima, kao da okreće leđa veri i sam sebi uskraćuje sreću.

Ovaj dan označava početak Svetle nedelje, perioda koji se smatra produžetkom najvećeg hrišćanskog praznika. U narodu je poznata i kao Bela nedelja, jer tada nema posta, čak ni sredom i petkom, a naziva se i Tomina nedelja, po apostolu Tomi.

Preporučujemo

Vaskrs se tradicionalno proslavlja tri dana, pa su i Vaskršnji ponedeljak i utorak u kalendaru Srpske pravoslavne crkve obeleženi crvenim slovom. Tokom ovog perioda vernici se pozdravljaju radosnim rečima „Hristos vaskrse“ i „Vaistinu vaskrse“, podsećajući jedni druge na suštinu praznika.

Prema starim verovanjima, radost na Vaskrs ne sme da utihne nakon prvog dana. Naprotiv, ona treba da se nastavi kroz druženja, okupljanja i zajedničke obroke sa porodicom i prijateljima.

Smatra se da oni koji izbegavaju slavlje, ne posećuju bližnje i ne učestvuju u prazničnoj atmosferi, na neki način odbijaju blagoslov. Upravo zato se ovaj dan doživljava kao prilika da se radost umnoži – deljenjem sa drugima.

Običaji  

U mnogim krajevima na Vaskršnji ponedeljak organizuju se litije – svečane verske povorke koje simbolizuju zajedništvo i veru. Posebno je upečatljiv običaj u Manastir Hilandar.

Tamo monasi, nakon jutarnje službe, izlaze iz manastira noseći crkvene predmete, dok se na čelu povorke nalazi ikona Bogorodice Trojeručice. Uz molitvu i pojanje obilaze sveta mesta, nakon čega se vraćaju u hram, čuvajući vekovnu tradiciju.

Vaskršnji ponedeljak u narodu je poznat i kao Vodeni ponedeljak, po starom običaju koji se i danas može videti u pojedinim krajevima.

U delovima Vojvodine momci koji su spremni za ženidbu obilazili su devojke za udaju. Dolazili bi u fijakerima, često uz tamburaše, noseći posude sa vodom.

Po dolasku bi polivali devojke, verujući da se na taj način simbolično spiraju grehovi i priziva sreća. Postojalo je i verovanje da količina vode govori o naklonosti – što više vode, to su veće šanse da je baš ta devojka izabrana za buduću suprugu.

(Ona.rs)