Valentina Tereškova, prva žena koja je bila u svemiru: Zvali su je "Gagarin u suknji"

Ruskinja Valentina Vladimirovna Tereškova u istoriji ostaje ubeležena kao prva i najmlađa žena u svemiru, koja je 16. juna 1963. letela u solo misiji na Vostok 6. Obletela je Zemlju čak 48 puta, provela skoro tri dana u svemiru i ostala jedina žena koja je bila na solo misiji u svemiru.

Tereškova je rođena u Maslenjikovu, blizu Jaroslavlja, u Rusiji 6. marta 1937. Njen otac je bio vozač traktora, a majka je radila u fabrici tekstila. Zainteresovana za padobranstvo od malih nogu, Tereškova je počela da skače padobranom u lokalnom aeroklubu, napravivši prvi skok sa 22 godine, u maju 1959. godine.

Pre izbora za sovjetski svemirski program, osim što je bila amaterski padobranac, Tereškova je bila i radnica u tekstilnoj fabrici. Kako prenosi Evropska svemirska agencija, pridružila se sovjetskom vazduhoplovstvu kao deo kosmonautskog korpusa i nakon završene obuke dobila je dužnost oficira.

Nakon raspuštanja prve grupe žena kosmonauta 1969. godine, Tereškova je ostala u svemirskom programu kao instruktor kosmonauta.

Kasnije je diplomirala na Vazduhoplovnoj inženjerskoj akademiji Žukovski i ponovo se kvalifikovala za svemirske letove, ali nikada više nije otišla u svemir. Penzionisana je iz Ratnog vazduhoplovstva 1997. godine, sa činom general-majora.

Prva žena u svemiru

Nakon što je Jurij Gagarin bio prvi čovek koji je odleteo u svemir, sovjetska vlada je ovlastila izbor žena kosmonauta pripravnika, sa ciljem da preteknu Amerikance i da prva žena u svemiru bude sovjetska državljanka.

Dana 16. februara 1962. godine, među više od 400 kandidata, pet žena je izabrano da se pridruže kosmonautskom korpusu - Tatjana Kuznjecova, Irina Solovjova, Žana Jorkina, Valentina Ponomarjova i Valentina Tereškova.

Ova grupa žena je provela nekoliko meseci na obuci, koja je uključivala letove bez težine, testove izolacije, testove centrifugama, 120 padobranskih skokova i obuku pilota u mlaznim avionima. Četiri kandidata položila su završne ispite u novembru 1962. godine, nakon čega su primljene u čin poručnika sovjetskog vazduhoplovstva (što znači da je Tereškova postala i prvi civil koji je leteo u svemir, pošto su tehnički to bili samo počasni činovi).

Prvobitno je planirana zajednička misija u kojoj bi dve žene bile lansirane na solo letove Vostok u martu ili aprilu 1963. Tereškova, Solovjova i Ponomarjova su bile vodeći kandidati, odnosno bilo je predviđeno da Tereškova bude lansirana prva na Vostoku 5, a da je Ponomarjova prati na Vostoku 6.

Međutim, ovaj plan je promenjen u martu 1963, i dogovoreno je da će Vostok 5 nositi muškog kosmonauta, Valerija Bikovskog, koji će leteti na misiji sa ženom u Vostok 6 u junu. Ruske kosmičke vlasti imenovale su Tereškovu za zajednički let.

Predsednik Državne komisije za svemir, na sastanku 21. maja ju je nazvao „Gagarin u suknji“. Sovjetski premijer Nikita Hruščov je bio zadovoljan propagandnim potencijalom njenog izbora, budući da je bila ćerka radnika na kolhozi koji je poginuo u Zimskom ratu zbog, čega je i potvrdio njen izbor za ovu misiju.

Tereškova je unapređena u poručnika pre poletanja i u kapetana na pola leta.

Let "galeba"

Nakon što je 14. juna gledala lansiranje Vostok 5 na kosmodromu Bajkonur, Tereškova je završila pripreme za sopstveni let. Ujutro 16. juna, ona i njena rezervna Solovjova obukli su se u svemirska odela i autobusom odvezeni do lansirne rampe. Nakon završetka provere komunikacionih sistema i sistema za održavanje života, zatvorena je u svoju letelicu.

Posle dvočasovnog odbrojavanja, Vostok 6 je poleteo bez greške i za nekoliko sati bila je u komunikaciji sa Bikovskim u Vostoku 5, što je drugi put da su dve svemirske letelice sa ljudskom posadom bile u svemiru u isto vreme.

Sa radio-pozivnim znakom "Čajka" (rus. "galeb"), Tereškova je postala prva žena u svemiru. Imala je 26 godina.

Televizijska slika Tereškove je emitovana širom Sovjetskog Saveza i ona je razgovarala sa Hruščovom preko radija. Vodila je evidenciju leta i vršila razne testove kako bi prikupila podatke o reakciji njenog tela na let u svemir. Njene fotografije Zemlje i horizonta kasnije su korišćene za identifikaciju slojeva aerosola u atmosferi.

Njena misija je trajala nešto manje od tri dana (dva dana, 23 sata i 12 minuta). Sa jednim letom zabeležila je više vremena leta od svih američkih astronauta Merkura koji su leteli do tog datuma zajedno. I Tereškova i Bikovski su bili rekorderi. Bikovski je proveo skoro pet dana u orbiti, a čak i danas drži rekord da je proveo najduži vremenski period u svemiru sam.

Život posle svemira

Kako piše ruski list "Pravda", a prenosi "Vikipedija", milion cvetova je doneto da bi se proslavio uspeh dvostrukih letova i pozdravili kosmonauti u Moskvi, a nakon svog svemirskog leta, Tereškova je postala nacionalni i međunarodni uzor. Dobila je čestitke i pisma iz celog sveta.

Iako je želela da nastavi da se bavi karijerom kosmonauta i inženjera, njeni pretpostavljeni su imali drugačiji plan za nju u politici. Posle Gagarinove smrti, sovjetski svemirski program nije bio voljan da rizikuje da izgubi još jednog heroja i protiv njene želje, 1968. godine postavljena je za lidera Komiteta za sovjetske žene.

Nekoliko meseci nakon što je sa diplomirala na Vazduhoplovnoj inžinjerskoj akademiji Žukovski u oktobru 1969, tim žena kosmonauta je raspušten i nijedna žena nije ponovo otišla u svemir sve do Svetlane Savickaje 1982. godine. Ostala je politički aktivna nakon raspada Sovjetskog Saveza, danas živi u Rusiji.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.