Mirjana je pobedila rak dojke: Izlečenje nije samo nemati karcinom, nego ni loše misli, ni strahove

Ona ima 60 godina i preživela je borbu sa rakom dojke.

Iako je danas u invalidskoj penziji, Mirjana Mimica Radojević sebe voli da predstavi kao blogerku koja se aktivno već 15 godina bavi mnogim ženskim temama, među kojima prednjače karcinom dojke i važnost prevencije ovog oboljenja.

Poreklom iz Kragujevca, danas živi u Beogradu i sanja neko manje, mirnije mesto. Nije ni slutila da će, kada je pokrenula svoj blog, i sama jednog dana da se uhvati ukoštac sa ovom bolešću. 

- Rak sam otkrila 2018. godine. Bio je to takozvani lobularni karcinom ili, jednostavnje rečeno, karcinom mlečnih žlezda, karakterističan po tome što se za razliku od drugih karcinoma može javiti i na drugoj dojci. Zato je strah kod mene stalno prisutan. Otkrila sam ga tako što sam napipala promenu, onda su sledili ultrazvuk i mamograf, a potom biopsija. I to je zvanično bilo to - započinje za Ona.rs razgovor Radojevićeva.

O putu kroz bolest je pisala i na svom blogu, nazivajući svoju borbu svojevrsnom agonijom sastavljenom od straha, neizvesnosti, posmatranja lica lekara dok ćutke čitaju nalaze, svakakvih misli. I ponovo straha, straha, straha. Kako kaže, to je sada iza nje, ali će zauvek živeti sa strepnjom u stomaku, jer je jedna od onih koje su karcinom otkrile na vreme i "oborile mu ruku".

U tom trenutku sve vidite drugačije, i kako sija sunce, i kako pada kiša

Upitana na koji način se borila, koje je sve tretmane preuzela i kako se njen život promenio u tom trenutku i nadalje, Radojevićeva kaže da tu nema neke borbe, da se "prepustite lekarima".

- Trudite se da budete mirni, da kažete sebi - šta je tu je. Da ne mislite crno, što je teško ako ste u porodici imali nekoga ko je umro od karcinoma, a vi gledali te muke. Moja najveća borba je bila da ne mislim negativno i da ne čitam ništa na internetu, neka tuđa iskustva. Život se promeni u tom trenutku, bukvalno sve vidite drugačije, i kako sija sunce, i kako pada kiša. Sve ono što uzimate "zdravo za gotovo". Nekako sam tada postala senzibilnija za sve oko sebe. I bila sam očajna što ćerki u nasleđe ostavljam tu gensku predispoziciju.

Na pitanje šta bi volela da je znala pre nego što se upustila u borbu sa rakom - Mirjana ističe - ništa.

- S obzirom na to da sam od 2011. godine na internetu aktivno vodila kampanju "Moje dojke su OK" o značaju prevencije karcinoma dojke - znala sam koliki je značaj redovnih kontrola. Mi nemamo ovde kulturu odlaska na preglede kad nas ništa ne boli. Igrom slučaja ovo čime se bavim podrazumevalo je da se edukujem i da pričam sa doktorima, tako da sam lično znala i više nego što je potrebno nekome ko nije iz medicinske struke. Pored toga, moja sestra, koja mi je ozvaničila sumnje, jeste specijalista radiolog, tako da je uvek bilo nekih priča. Lično bi mi bolje bilo da sam znala manje o samoj bolesti, jer što više znate - veći je strah - ističe Mirjana.

Ako vam se desi da dobijete dijagnozu od koje vam se život okrene za 180 stepeni i na dalje hodate očiju punih suza, sa knedlom u grlu i klecavih nogu da mislite da ćete se srušiti svakog trenutka - pic.twitter.com/qnCIrJDwRq— Mirjana Mimica (@Mahlat) February 4, 2024

Put lečenja nije ništa u odnosu na emotivne krize i lomove

Lično smatra da su priče o samootkriću i prosveteljenju nakon što se doživi postavljanje dijagnoze "malo prenaduvane".

- Ne desi se ništa ekstra. I dalje imate isti život, iste probleme, sve je isto. Mislila sam da će doći do neke promene, ali nije. Jedino što mogu podvesti pod "otkrovenje" je koliko sam dobre i normalne ljude odabrala; svi do jednog, kojima sam rekla o čemu se radi. Svi su se ponašali apsolutno isto kao i ranije, nisu me tetošili, bilo obazriviji prema meni, ponašali su se isto kao i ranije što je, prema mom mišljenju, mnogo bolje nego kad vas gledaju sa sažaljenjem i paze da vam ne stanu na senku - naglašava ova hrabra žena.

Najteži deo njenog puta je to što ovaj teret ostavlja u nasleđe ćerki, pa čak i unuci.

- Godinu dana pre dijagnoze postala sam baka i bila sam prestravljena da se neću nauživati tog deteta, da nikada neću čuti da me nazove bakom. Put lečenja nije ništa u odnosu na emotivne krize i lomove. To traje, ja sam zauvek na tom putu ka izlečenju, jer izlečenje nije samo nemati karcinom, nego nemati loše misli, strahove, još to nisam prebrodila.

O tome šta bi posavetovala druge kako je najbolje podržati voljenu osobu koja prolazi kroz borbu protiv raka, duboko je uverena da je jedina "normalna stvar" da se ne menja ništa u odnosu.

- Ponašati se kao i dotad. Okej, sad je tu prisutan i karcinom, kažu da od toga boluje cela porodica, ali nikome ne može biti teže nego onome ko ga ima u sebi. Ne pametovati, ne glumiti lekara, ne iznositi tuđe priče "tako je bilo i tom i tom, pa evo danas...". Ne opterećivati ga sa "čuo sam za...", pa neku glupost. Imala sam sreće sa onima koji me vole. Ali dala bih savet svima koji dele savete koje im niko nije tražio. Mene su bombardovali na mrežama porukama šta da probam, šta je tamo nekome pomoglo. Jedna žena mi je čak na moje da me to ne interesuje rekla: "Nemaš šta da izgubiš!". To sam nekako shvatila kao: "Već si mrtva, šta te košta?" - sa užasom se priseća Mirjana, koja kaže da je tada posebno shvatila koliko ima neobrazovanih, bezosećajnih i onih ljudi koji vole da se trpaju gde im nije mesto.

Ne postoji to „posle raka“

Kad je na svojim društvenim mrežama objavila da je i sama obolela od karcinoma, ističe da to nije uradila da bi neko glumio dobru dušu i doktora, prema njoj, već kao upozorenje.

- Svaka moja objava je bila, jeste i biće - vodite računa o svom zdravlju! A što se karcinoma dojke tiče, ako ga otkrijete na vreme, vaše šanse da se izlečite su skoro sto odsto. Medicina je što se uopšteno karcinoma tiče najviše napredovala kad je karcinom dojke u pitanju. Nažalost, on nije nešto što kao pre tridesetak godina "napada" starije žene, jer je sve češći kod mlađih žena - upozorava Radojevićeva.

O tome kako izgleda život posle raka, Mirjana kaže da vreme "posle raka" ne postoji.

- Meni je isto. Biće da sam takav tip. Isto volim, isto ne volim, isto kao ranije pokušavam da budem pametna i ne nerviram se oko nečega što ne mogu da promenim ili na to nemam nikakav uticaj. A to je teško. Ne postoji to „posle raka“. Zauvek sam u tome, na to me podsećaju šestomesečne kontrole, što je za mene užasan stres. Ta neizvesnost da li je sve u redu.

Za kraj upitana šta se promenilo u njenom životu, kaže da je jedino što je drugačije to što nikada više neće biti potpuno mirna ili bezbrižna.

- Znam da treba kao da pričam o nekim velikim promenama koje su se desile. Ali nisu. Nisu ni kod jedne žene koju poznajem, koja je prošla ili prolazi kroz isto. Guraš sebe kroz život. Još uvek učim da neke stvari radim polako, čak i da hodam jer sve radim kao da me neko ganja - zaključuje Radojevićeva.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.