KOLUMNA: Jednako smo poželjne i kada su nam na licu ispisani tragovi života. Starenje nam ne umanjuje vrednost

Možemo li pobeći percepciji prepunoj predrasuda kada govorimo o razlici u starenju žene i muškarca? Odmalena smo učene kako su muškarci "jači", a žene "lepši" pol, kako mi njih "slušamo", dok oni nas "gledaju".

Poslednjih sto godina opovrglo je stotine hiljada godina tradicije i pokazalo da možemo, umemo i zaslužujemo da budemo tretirane kao građani prvog reda, da imamo glas, da nismo samo biološki sat koji otkucava i vremenom postaje neupotrebljiv.

Da nas venčani status, broj dece ili godina ne definiše.

Da li je zaista tako ili se samo igramo maskarade?

Veliki broj žena postigao je samostalnost i nezavisnost - poslovnu, materijalnu i pre svega, onu najvažniju, mentalnu.

Međutim, pitam se, da li se granica "roka upotrebe" preoblikovala u površnije pakovanje, poprimila drugačiji oblik, ali i dalje vešto obitava u nama?

U ne tako davna vremena, žena je smatrana "istrošenom" onog momenta kada više nije bila u stanju da podari potomstvo. Danas, dobile smo pravo na izbor da li uopšte i želimo decu, ali smo otišle u drugi, po mom mišljenju, gori ekstrem.

Neravnopravnost u poimanju muške i ženske privlačnosti

Danas nam se vrednost meri brojem bora i kilograma. Žene u dvadesetim se užasavaju tridesetih i utočište traže u estetskoj i plastičnoj hirurgiji koja doživljava kapitalistički procvat "hraneći se" nesigurnostima devojaka u razvoju, one u tridesetim su već uveliko robovi istih, a žene u pedesetim se dele na dve grupe, ako je verovati surovim opservacijama sa društvenih mreža - "babe koje stare dostojanstveno" i "plastične, očajne babe što jure mladost".

Ono što me fascinira je što takve komentare nikada nisam pročitala ispod fotografije nekog privlačnog sredovečnog glumca, voditelja, sportiste... Nikad.

Da li su muškarci zaista moćniji sa godinama? Da li misle da polažu to pravo na osnovu bioloških prednosti i nedostatka upravo tog "sata koji otkucava"?

Čini mi se da se okrećemo ka jednom, možda i opasnijem, poimanju žene kao objekta, a ne ljudskog bića.

Fenomen zvan "Dženifer Lopez" - mač sa dve oštrice?

Kada se spomene ime Dženifer Lopez, ljudi se prvo upuste u raspravu o "prirodnosti" njenog mladolikog izgleda. Nikoga više ne zanima da li ume da peva, glumi ili pleše, da li je precenjena diva ili potcenjeni umetnik, ne, svi se pitaju da li radi botoks i filere ili stari kao boginja?

Sa jedne strane, Dženifer je sjajna podloga za uspostavljanje verovanja da žena može da bude atraktivna i u šestoj deceniji - fenomen koji Holivud, ali i lokalni komšiluk, odbija da shvati. U tom kontekstu, ona je revolucionarna.

Podsetiću na pritužbe raznih glumica sa A-liste kojima se nakon četrdesete nude samo uloge "tužnih mama" ili "ostavljenih žena", kako glumci u četrdesetim i dalje zahtevaju da im izabranicu igra dvadeset godina mlađa, dok se njihove vršnjakinje smatraju "otpisanima".

Zbog toga, živela Džej Lo.

Ali, da li ta podloga takođe "hrani" trenutnu društvenu opsednutost mladošću, nadalje objektivizirajući ženski rod, dok muškarci ostaju netaknuti?

Da li nam je dozvoljeno da starimo a da u tom procesu ne gubimo na vrednosti?

Mi, žene, sa godinama ne gubimo stečeno obrazovanje, naprotiv - proširujemo ga, urođeni intelekt komplementira stečena mudrost, smisao za humor biva potkrepljen sarkazmom koji je, opet, posledica životnog iskustva. Volimo dublje, iskrenije, otvorenije.

Zašto onda dozvoljavamo da se smatramo manje poželjnima jer su nam na telu ispisani tragovi života?

I kad smo kod toga, zar to nije još jedna lepota "odbegle" mladosti - u načinu poimanja i praktikovanja nežnosti?

Kada vodimo ljubav sa nekim, znamo da to činimo kako bismo se spojili u jedno, jer nam se privlače energije i duše, a ne veličina bicepsa ili zategnutost stomaka.

Mislim da lepota mladosti ne leži u fizičkoj lepoti, koja je postala nezamisliv imperativ u današnjem društvu, već u bezbrižnosti, poletnosti duha, beskompromisnom verovanju.

Verujem da na podsvesnom nivou, kada žudimo za mladošću, žudimo za onim što je bilo u nama; odbijam da postanem toliko površna i prazna da mi "spoljašnji oklop" bude merilo samopouzdanja.

A opet, nekim čudom, našli smo se u vrzinom kolu - nikad više borbe za ženska prava i nikad manje shvatanja šta žena zaista jeste - ljudsko biće, ne blistava koža, ne zategnute grudi, podignuti kapci ili zadnjica.

Ljudsko biće koje s godinama samo dobija na vrednosti.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.