"Ili će žene biti ubijene ili će žene imati pravo glasa": Reči Emelin Pankherst kao sablja u nežensko vreme

„ Kada Englez razbije prozor, to se smatra iskrenim izražavanjem političkog mišljenja. Kada Engleskinja razbije prozor, to se tretira kao krivično delo." Ovako je govorila Emelin Pankherst, koja je bila pionirka u isticanju razlika između muškaraca žena, jedan od osnivača Socijalno-političke unije žena. Brojni mitinzi i demonstracije za žensko pravo glasa u Britaniji organizovani us zahvaljujući njoj, zbog čega je osam puta bila u zatvoru.

Bila je vođa britanskog pokreta sufražetkinja, kritikovana je za militanto subverzivne aktivnosti radi postizanja prava glasa. Oprečna su mišljenja o njenim aktivnostima i metodama delovanja, ali nesporan je njen rad na doprinosu prava žena na glas.

Klica feninizma na nju je preneta još u detinjstvu, direktno od roditelja. Njena majka Sofija Kran bila je strastveni borac za jednako pravo glasa među polovima, otac Robert Golden poznavao je i podržavao britanskog filozofa i empiristu Džona Mila, jednog od najranijih feminista. Ona i sestra Marija su tako kao deca bile učesnice demonstracijama za pravo glasa žena, majka ju je vodila i na sufražetske skupove. Tako je i njena ćerka Kristabel Harijet Pankherst bila istaknuta u pokretu za pravo glasa za žene.

Odrastala je u Mančesteru koji je u to vreme postao poprište jednog od najranijih kampanja za žensko pravo glasa, a atmosferu svog glada prenela je na ceo svet.

Žena koja je želela više imala je podršku supruga Ričarda Marsdena Pankhursta, advokata, prijatelja Džona Stjuarta Mila i autora prvog zakona o pravu glasa za žene u Velikoj Britaniji i zakona o imovini udatih žena (1870, 1882).

Emelin je osnovala Žensku franšiznu ligu, koja je obezbedila (1894) udatim ženama pravo da glasaju na izborima za lokalne kancelarije (ne za Donji dom), potom i Žensku društvenu i političku uniju. Dve članice Unije privukla su široku pažnju 13. oktobra 1905. godine uhapšene na ulici zbog tehničkog napada na policiju i, nakon odbijanja da plate novčane kazne, poslate su u zatvor.

Imala je tri turneje po Sjedinjenim Državama da bi držala predavanja o pravu glasa žena; posetila je Sjedinjene Države, Kanadu i Rusiju kako bi podstakla industrijsku mobilizaciju žena. Nekoliko godina posle rata živela je u Sjedinjenim Državama, Kanadi i na Bermudama. Godine 1926, po povratku u Englesku, izabrana je za kandidata konzervativaca za izbornu jedinicu u istočnom Londonu, ali joj je zdravlje pokvarilo pre nego što je mogla da bude izabrana, piše "Britannica.com".

Zakon o reprezentaciji naroda iz 1928. godine, kojim se uspostavlja jednakost glasanja za muškarce i žene, usvojen je nekoliko nedelja nakon njene smrti. Umrla je na današnji dan 1928. godine.

Njena autobiografija "Moja sopstvena priča" pojavila se 1914, a ovo su njene najstrastvenije misli.

"Moramo osloboditi polovinu ljudske rase, žene, kako bi one mogle pomoći da se oslobodi druga polovina."

"Držala sam govore da bi podstakla žene da usvoje metode pobune kakve su muškarci koristili u svakoj revoluciji."

„ Nikada nisam savetovala da se ugrozi nečiji život, ali jesam da se uništi imovina."

„ Polomljeno staklo je najdragoceniji argument u savremenoj politici."

"Dela, a ne reči, trebalo je da budu naš stalni moto."

"Pokretni duh borbenosti je duboko i trajno poštovanje prema ljudskom životu."

"Uvek mi se čini da, kada članovi Vlade protiv biračkog prava kritikuju militantnost kod žena, to je kao da grabljivice prekore nežnije životinje koje se okreću u očajničkom otporu kada su na mestu smrti."

"Želim da kažem vama koji mislite da žene ne mogu uspeti, mi smo vladu Engleske doveli u ovu poziciju, da se ona mora suočiti sa ovom alternativom: ili će žene biti ubijene ili će žene imati pravo glasa."

"Koliko je različito obrazloženje koje muškarci usvajaju kada raspravljaju o slučajevima muškaraca i žena."

"Muškarci prave moralni kodeks i očekuju da ga žene prihvate. Odlučili su da je sasvim ispravno i dolično da se muškarci bore za svoje slobode i svoja prava, ali da nije u redu i da se žene bore za svoje", beleži "Thoughtco.com".

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.