• 0

Pre 94 godine umrla je Emelin Pankherst: Do poslednjeg dana borila se za jednakost i prava žena

, Telegraf Ona

Obezbeđivanjem prava glasa svim ženama u Britaniji, Emelin je svoje ime u svetskoj istoriji upisala zlatnim slovima

  • 0
Emmeline Pankhurst

Foto: Tom Marshall / mediadrumworld.co / Media Drum World / Profimedia

Kao vođa pokreta za jednakost prava glasa muškaraca i žena i uopšte uvođenje ženskog prava glasa u Velikoj Britaniji, Emelin Pankherst predstavlja simbol borbe koju žene vode neprestano kroz istoriju.

Iako je rođena 15. aprila 1858. u Mančesteru, zbog osećaja povezanosti s padom Bastilje i ulogom ženskih revolucionarki, tvrdila je da je datum njenog rođenja zapravo 14. april.

- Uvek sam mislila da je činjenica što sam rođena na taj dan imala neku vrstu uticaja na moj život - rekla je ona jednom prilikom.

Sa dve godine prvi put na demonstracijama

Emelin je odrasla u porodici koja je imala veoma radikalna politička uverenja. Naime, njen otac Robert Golden učestvovao je u kampanjama protiv ropstva i zakona o kukuruzu, a Emelina majka Sofija Kran bila je strastveni borac za jednako pravo glasa među polovima. I svoju ćerku je vodila na demonstracije.

Kada je Emelin imala samo dve godine, prisustvovala je jednom od najranijih kampanja za žensko pravo glasa. Kako je sama govorila, te demonstracije imale su veliki uticaj na njen kasniji pogled na život.

Protest Eengleska 1910.

Foto: World Image Archive / Alamy / Alamy / Profimedia

Njena borba za ženska prava

Godine 1903. je osnovala Žensku društvenu i političku uniju, organizaciju koja se borila da žena ima pravo da se politički izražava i glasa na izborima. Žene koje su bili članovi ove organizacije nazivale su se sufražetkinje. Organizacija je postala poznata po nasilju, a mnoge aktivistkinje su se i fizički sukobljavale sa policijom, a i sama Emelin je više puta uhapšena.

Požrtvovanost organizacije išla je do mučeničkog gladovanja i patnje po zatvorima u cilju dobijanja političkih prava žena. Samoubistvo Emili Dajvison, koja se bacila pod noge konja u vlasništvu kralja Džordža V, pokazuje spremnost da se i život da za ideju, ali i simbolički prikaz da je žena pregažena u engleskom društvu i bez ikakvih prava.

- Jako mi je čudno što se veliki broj žena ovde okupio večeras, da razmatramo da li je pravo glasa važno, dok celog dana, tu preko reke, u Pekamu, muškarci, bez obzira na to da li shvataju važnost glasanja, upražnjavaju svoje pravo glasa, i rešavaju u ime žena i u svoje ime brojna pitanja od značaja za zajednicu - ovako je pre više od 100 godina započela svoj govor Emelin Pankerst.

"Mi smo tu da stvaramo zakon"

Dan koji se posebno pamti jeste 30. jul 1908. godine, kada su sufražetkinje za vreme protesta počele da bacaju kamenje na prozor premijerove kuće. Tom prilikom uhapšeno je 27 žena, a među njima i Emelin, koja je osuđena na šest nedelja zatvora.

Žene ipak nisu posustajale u borbi; njih deset je u periodu od 18 meseci štrajkovalo glađu, zbog čega su mahom bile prisilno hranjene. Žrtva prisilnog hranjenja bila je i Emelina sestra Mari, koja je preminula ubrzo nakon izlaska iz zatvora.

Protest Eengleska 1910.

Foto: Maurice-Louis Branger / Roger Viollet / Profimedia

- Mi nismo tu jer kršimo zakon, mi smo tu jer ga stvaramo - rekla je Emelin dok je bila u zatvoru.

Britanija je 1913. godine uvela privremeno otpuštanje zatvorenika, takozvani akt o zatvorenicima poznat u Engleskoj pod nazivom "zakon mačke i miša". Pošto su sufražetkinje protestno štrajkovale glađu u zatvorima, dolazilo je do ozbiljnog narušavanja njihovog zdravlja. Država, da bi izbegla loš publicitet, izdala je zakon kojim se, čim dođe do narušenog zdravlja sufražetkinja, one otpuštaju kući na oporavak, a zatim, kada se oporave, ponovo su zatvarane.

U narednim godinama Emelin je nebrojeno puta bila hapšena, a da bi se zaštitila od maltretiranja  policije, čuvali su je telohranitelji.

Pobeda je bila njena, ali i svih žena današnjice

Posle Prvog svetskog rata Emelin odlazi u Ameriku i Kanadu, gde nekoliko godina predaje za Nacionalno veće za suzbijanje polnih bolesti. Povratkom u Veliku Britaniju 1925. godine Emelin, zabrinuta zbog situacije u državi, postaje član Konzervativne stranke i njihova kandidatkinja na izborima.

Emmeline Pankhurst

Foto: OLI SCARFF / AFP / Profimedia

Umrla je 1928. godine s navršenih 70 godina života, odnosno, samo nekoliko nedelja nakon usvajanja akta "Representation of the People Act" o jednakim glasačkim pravima za sve. Dve godine kasnije, odana joj je počast podizanjem spomenika u londonskom parku Victoria Tower Gardens.

- Onda kad se pobude, onda kada postanu odlučne, ništa na zemlji i ništa na nebesima neće naterati žene da popuste; to je nemoguće - rekla je Emelin Pankerst.

(Ona.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Povezane vesti

Najnovije iz rubrike Ona