Martu su pitali gde to ona radi kad ide sređena na posao: Kako društvo i dalje deli žene na ozbiljne i površne

 
  • 3

U svetu u kom svi volimo da pričamo o slobodi izbora i samopouzdanju, neobično je koliko se često ta ista sloboda osporava - naročito ako si žena koja je odlučila da ide na posao "namunjena".

"A gde ti to radiš kad ideš tako sređena?" Tako je, nije pitanje šta radiš, niti kako to radiš, već: otkud ti pravo da izgledaš lepo i to - na poslu?

U jednom TikTok videu, Marta Savatović, diplomirani psiholog i Digital Marketing Manager, dočekala je još jedan u nizu takvih komentara. Umesto da ga preskoči i ignoriše kao dosadan stari vic, Marta je odlučila da ga secira kao pravi stručnjak - skalpelom reči, precizno i sa stilom. I mi joj, pravo da vam kažem, aplaudiramo.

Jer, da citiramo Martu: "Nikada nisam čula da neko kaže: 'Pogledaj nju, kako je pošla na posao nesređena'."

I zaista. Probajte da se setite kada je neko nekog iskritikovao jer nije imao šminku, nije nosio štikle ili je došao s neurednom frizurom. Te "grehe" retko ko primećuje. Ali ako se žena usudi da dođe tip-top, s karminom koji ne pita da li je radni dan ili gala veče - e, tu nastaje problem. Tu se odmah zove sud javnog mnjenja.

Sređenost kao zločin s predumišljajem

Marta kaže ono što mnogi misle, ali retko ko glasno izgovori: kod nas se ženama i dalje prečesto meri - ne kompetencija, nego karmin ili suknja... Kao da ne postoji svet u kojem neko može biti istovremeno i sređen i stručan. Ako znaš da izblendaš senku na kapcima, kako ćeš znati da izanaliziraš tržište? Ne možeš, jel'te, to su - u glavama mnogih - dve nepomirljive krajnosti.

A zapravo, cela stvar je mnogo jednostavnija: sređenost je subjektivna. Za nekoga je to šminka i kosa kao iz salona, za drugog - čista majica i osmeh. I sve dok je osoba uredna, kulturna i profesionalna, šta nas briga kako je to spakovala?

@martasavatovic Replying to @S T #stereotipi o sređenim ženama #fyp ♬ original sound - Marta Savatović

"Zaglavljeni" kompliment 

Marta priznaje da obožava kada koleginice dođu "namunjene", kako kaže. Voli da uputi kompliment, divi se detaljima, prati stil. Ali takođe primećuje i onu drugu stranu medalje - žene koje ne podnose tuđe sređivanje. Koje gledaju ispod oka, skeniraju od pete do glave, ali kompliment ostaje zaglavljen negde između zuba.

Zašto je to tako? Možda jer nas sistematski uče da jedna mora da sija, a druge da blede? Da ako se neka "previše trudi" oko sebe, sigurno nešto kompenzuje? Ili, još gore - želi da privuče pažnju na "pogrešan" način.

A možda je vreme da sve te pretpostavke iščupamo iz korena.

Kultura izgleda nije kultura srama

Na kraju dana, Marta postavlja ključno pitanje: zašto se i dalje čudimo kada se u jednoj osobi preklopi i pamet i estetika? Zašto smo kao društvo istrenirani da odmah smanjujemo koeficijent inteligencije kad neko ima vešto izvučen ajlajner?

Ali u kolektivnoj svesti, izgleda, i dalje postoji toksična veza između izgleda i intelekta. Ako si lepo obučena, sa ful šminkom i frizurom - verovatno "nemaš pametnija posla", "imaš vremena za gluposti", ili jednostavno "nisi ozbiljna".
Marta tu stereotipnu sliku raskrinkava do srži - i osvetljava sve nijanse društvenih očekivanja: "Zamislite dve žene - jednu sa minimalizmom u svakom smislu, i drugu maksimalno stilizovanu. Uglavnom će prva biti doživljena kao profesionalnija. Zašto?"

Jer da vam kažem - nema ničeg neozbiljnog u želji da se lepo izgleda. To je samo jedan oblik izražavanja. I ako vam je šminka važna koliko i prezentacija u PowerPointu - pa šta? Jedno ne isključuje drugo.

Ono što Marta zagovara nije puka estetika. Njen stav je zapravo duboko ukorenjen u ličnoj autonomiji. Kaže da se oblači i sređuje onako kako voli jer joj to prija, jer kroz to izražava svoju ličnost - kako privatno, tako i profesionalno.

- Meni je prirodno da ispoljim svoje interesovanje kroz odeću. I volim kad to vidim kod drugih žena - volim da im uputim kompliment. Ali nekima je i to teško. Umesto pohvale, češće dolazi ono odmeravanje pogledom, ono prećutno seciranje.

I tu se otvara ono ključno pitanje: zašto se sređenost kod žena često tumači kao opasna ambicija ili glupa kompenzacija?

Jedan od ključnih razloga zbog kojeg nas često ne čudi što se žene kritikuju zbog sređivanja jeste što živimo u društvu koje duboko vezuje fizički izgled za našu unutrašnju vrednost i profesionalnost. Iako u teoriji znamo da sposobnosti i znanje ne zavise od toga kako izgledamo, praksa pokazuje nešto drugo. Iako neizgovoreno, duboko u kolektivnoj svesti društva često se pojavljaju predrasude koje povezuju sređen izgled sa površnošću, dok "nesređenost" doživljavamo kao znak ozbiljnosti i posvećenosti.

Kada se žena pojavi na poslu sređena - sa šminkom, stilizovanom kosom, modnim kombinacijama - često se misli da je ona previše fokusirana na sebe i svoj izgled, pa je stoga manje posvećena svom profesionalnom životu. To je predrasuda koja polazi od nečeg vrlo osnovnog: verujemo da ako se neko brine o svom izgledu, verovatno ima manje vremena ili interesa da se posveti ozbiljnim stvarima, kao što je obrazovanje ili karijera. Stereotipi nam govore da bi žena koja se brine o sebi trebalo da bude plitka, dok bi ona koja se ne sređuje bila ozbiljna i posvećena.

Nažalost, ovo je vrlo duboko ukorenjeno u društvenim normama koje žene često stavljaju u poziciju da biraju između dva ekstrema - ili ćete biti "prirodne i ozbiljne", ili ćete biti "sređene i površne".

Zaista, vrlo je žalosno, gotovo tragično, što društvo često prisiljava žene da biraju između dva ekstrema. Ova podela nije samo pojednostavljena, već i duboko ograničavajuća, i postavlja žene pred lažnu dilemu koja im uskraćuje slobodu da se izraze na način koji je istovremeno i profesionalan i ličan.

Urednost nije neprijatelj kompetencije

Na kraju krajeva, ako vam je lepo u svojoj koži - to se vidi. A to je najbolji aksesoar koji možete poneti. Marta to zna. I zna da se profesionalnost meri znanjem, ponašanjem, rezultatima - a ne dužinom trepavica.

Zato sledeći put kada nekome budete poželeli da kažete "Gde ti to radiš kad si tako sređena?", razmislite - možda bi bolje pitanje bilo: "Kako mogu i ja da zasijam tako, baš kao ti?"

I da, udelite taj kompliment. Ne boli.

(Ona.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Video: U Beogradu su se rodile četvorke, a osmeh je zamenila briga

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Najnovije iz rubrike Budi jaka

Komentari

  • Milan

    4. april 2025. | 16:40

    Moje dete je prozvano od strane direktorice vrtića, u kojoj radi stručnu praksu, kao stručni saradnik, zašto na posao dolazi našminkana (naravno kulturno, maskara i karmin). Ali, istoj direktorici ne smetaju svoje istetovirane obrve

    Podelite komentar

  • Maja

    4. april 2025. | 17:53

    Uopšte ne mislim da se žene ne sredjuju za posao. Uopšte ne mislim da su te sredjene zene nestručne I glupe. U dobrim firmama puno je sredjenih i školovanih/stručnih zena I to na rukovodećim mestima. Takvo razmišljanje o nesredjenim ženama na poslu, imaju uglavnom nisko obrazovani ljudi, koji rade u takvom okruzenju, ili koji potiču iz takvih porodica, pa im je to usadjeno. Slabo plaćeni, koji smatraju da je sminka i frizura luksuz. Njima ustvari možda i jeste, ako im plata pokriva samo stan i hranu.

    Podelite komentar

  • Apropro

    4. april 2025. | 17:19

    Pre 20 godina odem u jednu veliku firmu da radim diplomski rad za fakultet.Gospođe u finansijama i komercijali sređene u fulu a nijedna ništa ne zna,samo jedna neugledna,ne našminkana ,obučena u staru haljinu,je umela da mi odgovori na svako pitanje,da mi objasni sve što mi je bilo potrebno za diplomski rad,i to na način koji mi je zauvek bio od koristi.Počela sam da radim u državnoj upravi,srela sam se sa istom situacijom.Masa našminkahih i najmodernije obučenih je samo ,,blejala"mehanički radeći pisao, ne znajući da ga objasni ili čekajući par neuglednih koleginica da im objasni neku promenu u poslu.

    Podelite komentar